1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW
KriminalNemačka

Nemačka: velike pronevere sredstva korona-pomoći

23. mart 2023.

Visina štete koja je do sada poznata zbog malverzacija sa korona-pomoći i centrima za testiranje je dobrih 500 miliona evra. A istrage i dalje traju.

Besplatno testiranje na koronu u Nemačkoj plaćala je država
Besplatno testiranje na koronu u Nemačkoj plaćala je državaFoto: Abdulhamid Hosbas/AA/picture alliance

Internet-server Investicione banke Berlin (IBB) nije bio spreman za napad: 27. marta 2020, ubrzo nakon početka programa hitne pomoći zbog pandemije korona-virusa, računarski sistem je dok je desetine hiljada privatnika pokušavalo da se na portalu što pre prijavi za grantove. Novac je trebalo da teče brzo i bez mnogo birokratije onima koji su zbog prvog lokdauna zapali u ekonomske poteškoće.

Ali, informacije je došla i do potencijalnih prevaranata. „Proširilo se poput požara. Samo se čulo: jeste li već podigli svoj novac“, priča Johen Zindberg, šef odeljenja za privredni kriminal u berlinskoj Pokrajinskoj kriminalističkoj službi (LKA). Takav sistem, bez osnovnih kontrolnih mehanizama, bio je veoma lak za prevarante.

-pročitajte još: Država protraćila milijarde, laboratorije omastile brk?

Specijalni istražni tim

Tri godine kasnije procenjuje se da je šteta najmanje 211 miliona evra. U međuvremenu, posebna istražna grupa, tzv. „EG korona“, formirana je u berlinskoj LKA. Trideset službenika istražuje više od 13.000 slučajeva navodnih prevaranta. Berlin je tako na prvom mesto u Nemačkoj po broju mogućih prevara, pokazuju rezultati istraživanja javnog servisa RBB u svim pokrajinskim kriminalističkim službama u zemlji.

Na drugom mestu je Severna Rajna-Vestfalija sa oko 5.400 istraga i potencijalnom štetom od 79 miliona evra. U Brandenburgu je do sada pokrenuto 530 postupaka, a šteta se za sada procenjuje na pet miliona evra. Sve u svemu, ukupna šteta u Nemačkoj procenjuje se na oko 400 miliona evra. Ipak, neke pokrajinske kriminalističke službe nisu bile u mogućnosti da pruže konkretne informacije, jer ne postoji posebna procena prevara u vezi sa koronom.

Sistem prijavljivanja za pomoć, bez osnovnih kontrolnih mehanizama, bio je veoma lak za prevaranteFoto: Fotostand/K. Schmitt/picture alliance

Policija na vreme upozoravala

Berlinska LKA rano je uočila da je bilo masovnih pokušaja prevare, jer su banke podnele veliki broj prijava na sumnju za pranje novca. „Potom smo kontaktirali administraciju berlinskog Senata i IBB kako bi se to sprečilo. Ali to nije uspelo u meri u kojoj smo želeli“, kaže šef odeljenja LKA Johen Zindberg. Kritike policijskih inspektora na račun „brze i nebirokratske pomoći“ doživljene su kao smetnja.

Situacija se poboljšala tek sa narednom ekonomskom pomoći, ali do tada se već mnogo toga dogodilo. IBB je novinare RBB obavestila o sledećem u pisanoj formi: „Pogrešna je pretpostavka da provere IBB nisu bile odgovarajuće. Javni tužilac je potvrdio da kod IBB nije utvrdio nikakvu povredu dužnosti ili neadekvatno ponašanje u vezi sa davanjem pomoći zbog korona-virusa.“

U julu 2022. godine obustavljene su istrage protiv odgovornih u IBB za optužbe za proneveru ili pomaganje i podržavanje pronevere, koje su pokrenute u junu 2020. U okolnostima vanredne situacije zbog korone, svesna odluka da se uzdrži od detaljnog ispitivanja prijava pre isplate hitne pomoći nije krivično sporna, navodi se u saopštenju javnog tužioca.

Ministarstvo nema pregled

Tokom pandemije, u Berlinu je isplaćeno oko sedam milijardi evra ekonomske pomoći, saopštila Investiciona banka Berlin. U Nemačkoj je ukupno isplaćeno više od 76 milijardi evra, navodi se u odgovoru nemačkog Ministarstva privrede. Međutim, Ministarstvo nema ažuriran pregled slučajeva prevare, niti validne brojke o obimu štete.

„Pošto istrage koje se obično pokreću na osnovu indicija o nepravilnoj primeni u velikom broju slučajeva nisu okončane, u ovom trenutku ne možemo da se izjasnimo o potencijalnoj šteti“, navodi pres-služba Ministarstva. To se, dodaju, može očekivati najranije krajem 2025. godine, kada moraju biti dostupni konačni izveštaji pokrajina o ekonomskoj pomoći za saniranje posledica pandemije.

Besplatni testovi građana uvedeni su u drugoj godini pandemije – ali i to je za prevarante bio mačji kašalj. „Bilo je šokantno videti da smo, posle iskustva sa hitnom pomoći, odmah imali novu igru“, kaže Zindberg iz berlinske LKA. I tu je nedostajala efektivna kontrola.

Prema nacionalnom istraživanju svih pokrajinskih kriminalističkih službi, šteta od malverzacija sa naplatom korona-testova iznosi više od 134 miliona evra. Međutim, samo su Berlin, Brandenburg, Šlezvig-Holštajn, Saksonija i Baden-Virtemberg mogli da objave trenutne brojke. Na vrhu je Baden-Virtemberg sa 76 miliona evra, a sledi Berlin sa 32 miliona evra.

ub/ss (rbb)

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.