DW: Gospodine Prantl, koliko bi ozbiljno trebalo shvatiti pretnje podizanjem tužbe pred Ustavnim sudom, opciju koju Hrišćansko-socijalna unija (CSU) i dalje drži otvorenom? Da li je to samo populističko sredstvo za vršenje pritiska?

Heribert Prantl: To sam oduvek smatrao političkim spektaklom i tu se gotovo ništa nije promenilo od prvih najava tužbe početkom oktobra. Pravno gledano, veoma je problematično ono što CSU predlaže. Prema mom mišljenju, kod najavljene tužbe nema ni potrebe za pravnom zaštitom, jer su Horst Zehofer i njegova stranka CSU, koalicioni partneri vlade u Berlinu. Zehofer i CSU bi, dakle, najpre morali da pokušaju da svoju politiku sprovedu unutar vlade.

Kao temelj takve jedne tužbe, služi ekspertiza koju je CSU naručio kod bivšeg člana Ustavnog suda Uda di Fabija. U njoj stoji da su savezne vlasti dužne da ponovo uvedu delotvornu kontrolu spoljnih granica. Kolike su šanse za uspeh takve tužbe?

Mislim da su male. Jedan raniji kolega Di Fabija, bivši predsednik Ustavnog suda Hans-Jirgen Papir, takođe kritikuje politiku prema izbeglicama. I on kaže da uočava sve moguće greške, ali dodaje i to da je pravni put pogrešan. On smatra da je to u svakom slučaju zadatak političara, a ne stvar o kojoj b trebalo da se odlučuje u Karlsrueu (sedište Ustavnog suda Nemačke, prim. red).

Di Fabijo u svojoj ekspertizi govori o „odgovornosti za integraciju“ koju imaju savezne vlasti. To zvuči otprilike ovako: mi već odavno više ne možemo da odgovaramo za ono što radimo. Da li delite taj stav?

Ne delim tu procjenu, uopšte je politički ne delim. Ali ne radi se ovde o političkim procjenama. Radi se o pravnoj relevantnosti i ustavno-pravnim stvarima. Ako pažljivo pročitate ekspertizu Di Fabija, videćete da u njoj ima mnogo ograda kad se radi o šansama za uspeh tužbe. A ni Di Fabio, kad piše o tužbi, ne kaže: idite u Karlsrue, imate velike šanse. Di Fabio objavljuje svoje političke i ustavno-političke primedbe, ali uz mnogo 'mekih' formulacija koje Zehofer i bavarski ministar policije Joahim Herman, kao i zvaničnici CSU, naravno, ne stavljaju baš u prvi plan.

Ako Nemačka, Austrija i Slovenija, kako je najavljeno, zajedno žele da kontrolišu jugoistočnu granicu Šengena, da li bi tada tužba CSU bila bespredmetna?

To su sve političke ocene. Mislim da je ono što CSU radi politički spektakl koji u Karlsrueu ima najmanje moguće šanse za uspeh. Ali Zehoferu je važno da preti tužbom. On to radi još od početka oktobra, ali do sada nije bilo nikakvih posledica. Pas koji laje ne ujeda i zato ja Zehofera u ovom slučaju ne uzimam za ozbiljno.

Tužba pred Ustavnim sudom protiv saveznih vlasti, takoreći protiv ljudi iz sopstvenih redova, bilo bi nešto apsolutno novo. Šta nam to govori o političkom stanju u Nemačkoj?

Može se, naravno, postaviti pitanje zašto CSU uopšte ulazi u koaliciju sa CDU (Hrišćansko-demokratskom unijom) kada su političke sličnosti između njih toliko male? Zašto je ta stranka u koaliciji ako ona oko jednog od fundamentalnih pitanja evropske i nemačke politike, ima sasvim drugačije mišljenje? Očigledno je se najava tužbe zloupotrebljava s ciljem kreiranja politike. Ali – bože moj – ustavne službe su, bez obzira na to da li one imaju izgleda na uspehe ili ne, oduvek bile i jesu sastavni deo politike.

Prof. Heribert Prantl je novinar i šef redakcije za unutrašnju politiku „Zidojče cajtunga“. Član je kolegijuma urednika tog minhenskog lista. Doktorirao je pravo i pre novinarske karijere, radio je kao sudija i državni tužilac.