"Znate li koliko košta litar vode iz česme?" Političarka Zelenih Rozemari Hajilig ovo pitanje rado postavlja svojim sagovornicima kada je reč o vodosnabdevanju pitkom vodom u Nemačkoj. Ona time želi da skrene pažnju koliko je ova najvažnija potrepština jeftina. Dok mineralna voda iz supermarketa košta najmanje 13 centi po litru, cena za litar pitke vode iz česme u Frankfurtu na Majni je samo 0,2 centa.

„Po mom mišljenju, voda za piće je isuviše jeftina.To je naša najdragocenije dobro i zato ga moramo znatno odgovornije koristiti."

Sve više suvih i toplih dana

Ova političarka aludira na problem koji podjednako pogađa komune i lokalne dobavljače: klimatske promene koje dovode do sve većih varijacija nivoa podzemnih voda. Tokom nekih dana, u određenim regijama, vode za piće jedva da ima dovoljno.

U Nemačkoj saveznoj agenciji za okolinu očekuju da će se u budućnosti "više grupa korisnika takmičiti za prirodni resurs koga je sve manje". U fokusu su topli, sušni letnji dani, koje industrija vodosnabjevanja naziva danima najvećeg opterećenja. Broj tih dana, smatraju meteorolozi i klimatolozi, u budućnosti će se povećati.

Neke komune već su morale uvoditi zabrane: građanima više nije bilo dozvoljeno punjenje bazena pitkom vodom, pranje automobila ili se zalivanje travnjaka.

Više truda, više troškova

Komune i komunalna preduzeća za vodosnabdevanje zbog klimatskih promena moraju se dugoročno pripremiti za veće troškove. Nemačko udruženje za gas i vodu (DVGW) letos je od svojih članova pokušalo saznati koliko će oni biti visoki. U istraživanju je učestvovalo više od 100 vodosnabdevača širom zemlje. Rezultat: u proteklih deset godina su te kompanije potrošile 400 miliona evra na prilagođavanje novim klimatskim prilikama. U narednih deset godina očekuje se da će ti troškovi iznositi oko 1,2 milijarde evra - tri puta više.

Taj novac je potreban za izgradnju novih bunara i sa time povezano priključivanje novih izvora pitke vode, za nove cevi, za proširenje postrojenja i rezervoara za skladištenje vode, kao i za obuhvatniji monitoring. "Sve to košta. I na kraju potrošači moraju platiti ove dodatne troškove", kaže član odbora OVAG-a Joahim Arnold.

I za Karl-Ulriha Rudolfa je povećanje troškova na prvi pogled razumljivo. Ovaj naučnik na čelu je Instituta za okolinsku tehnologiju i menadžment na Univerzitetu Viten/Herdeke i brine se za provođenje projekata snabdevanja pitkom vodom na više kontinenata:

 „Ako je rečeno da se moraju osigurati kapaciteti za skladištenje vode kako bismo prebrodili duge sušne periode, onda su svakako nužna dodatna ulaganja."

On međutim, kritkuje to što su neki vodosnabdevači u Nemačkoj već duži period malo toga činili. Na taj način su nastali zastoji u saniranju, "jer novac koji je prikupljen od naknade za vodu nije reinvestiran".

Vodu za piće dvostruko koristiti

Kako bi se dugoročno ublažila napeta situacija s pitkom vodom, sve više komuna u Nemačkoj razmišlja o tome kako se voda može uštedeti ili koristiti dva puta. Postoji nekoliko stambenih zgrada u kojima se kišnica ili voda iz tuša ponovo koristi za WC - nakon što je prethodno pročišćena."

"To u svim novim područjima za gradnju mora biti obaveza. Ne ide da svaki put kada odemo u toalet potrošimo 15 litara pitke vode. To je besmisleno", kaže političarka Zelenih Hajlig. Međutim, sistemi za ponovno korištenje vode povećavaju troškove kirija za stanare i vlasnike objekata, jer se u zgradama mora instalirati dodatni vodovod. Voda će, bez obzira na koji se način bude upotrebljavala, u vremenima klimatskih promena svakako biti skuplja.

fs/dh/hr/tageschau

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu