DW: Nemačkoj je s jedne strane potrebna radna snaga, a s druge bi ljudi, naročito mladi, trebalo da ostanu u zemljama Zapadnog Balkana. Kako rešavate tu protivrečnost?

Mihael Rot: Nama je stalo do toga da mladi ljudi u čitavoj Evropi mogu da koriste šanse i u svojoj domovini i drugde na kontinentu. Istovremeno, nije dobro za jednu zemlju ako previše mladih ljudi spakuje kofere, jer tada nedostaje stručne radne snage, inovativnosti i društvene dinamike. I zato se Savezna vlada tako intenzivno zalaže za EU-perspektivu zemalja Zapadnog Balkana. Reforme čine zemlje Zapadnog Balkana privlačnijim za investicije i integraciju u ekonomske tokove EU. To znači više blagostanja za stanovništvo i osetno bolje perspektive za mlade ljude.

-pročitajte još: Posao u Nemačkoj: produženo pravilo za Zapadni Balkan

Obrazovanje i kvalifikacija su ključ da se te zemlje unaprede. Angažujemo se recimo na Zapadnom Balkanu preko Društva za međunarodnu saradnju GIZ, između ostalog na području dualnog obrazovanja. Želimo da mogućnostima obrazovanja i radnim iskustvima kod nas doprinesemo da dobro kvalifikovani ljudi mogu da se vrate u te zemlje. Migracija je do sada bila jednosmerna ulica, ali ona mora postati dvosmerna.

Šta Nemačka nudi mladim ljudima sa Zapadnog Balkana kako bi oni ostali u svojim zemljama?

Ne radi se zaista o tome da mladi ljudi više ne bi trebalo da dolaze kod nas. Mi za države Zapadnog Balkana želimo čvrsto mesto u Evropskoj uniji. U EU je sloboda kretanja ljudi jedna od glavnih vrednosti. Ali, kao što rekoh, mi želimo da mladi ljudi budu slobodni u svom izboru, da se ne osećaju prisiljenim da napuste svoju domovinu. Za to su potrebne perspektive na licu mesta. Zato veoma opsežno pomažemo tom regionu u njegovom razvoju, pre svega preko EU, ali i bilateralno.

Ovog proleća smo na samitu EU-Zapadni Balkan u Zagrebu na raspolaganje Zapadnom Balkanu stavili 3,3 milijarde evra za borbu protiv kovida 19 i posledica pandemije. Uz to je Evropska komisija početkom oktobra predstavila ekonomski i investicioni paket u visini od devet milijardi evra, kojim bi trebalo da bude modernizovano privreda na Zapadnom Balkanu. Nemačka dodatno pomaže tim zemljama raznim merama, recimo na području zaštite životne sredine, klime, jačanja pravne države ili kod dualnog obrazovanja. Ali važni zadaci koje pomažemo jesu i pomirenje i jačanje otvorenih, pluralnih, liberalnih društava.

Šta Nemačka zahteva od vlada država Zapadnog Balkana kako bi mladi ostajali u tim zemljama?

Politika proširenja Evropske komisije vrlo je jasna: države Zapadnog Balkana moraju da ispune stroge kriterijume. Misao vodilja glasi: We deliver, you deliver! To znači, EU je spremna da primi taj region u svoj krug i podstiče put ka tamo idejama, projektima, ekspertizama i s mnogo novca. Ali zauzvrat očekujemo stvarne reforme. Tu ima još mnogo prostora kada je reč o brzini reformi na područjima koja sam upravo naveo.

-pročitajte još: Mihael Rot: Demokratija na Zapadnom Balkanu je u našem interesu

Mnogi mladi ljudi na Zapadnom Balkanu kažu da su glavni razlozi emigracije slabe šanse zbog korumpiranih institucija, zbog klime netolerancije i slabog poštovanja načela pravne države. Jasni napredak kod načela pravne države i kod borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala, mnoge od njih bi motivisao da svoju budućnost grade u sopstvenoj zemlji. A iste te reforme dovele bi i do ekonomskog napretka. Mi želimo otvorena, dinamična i inkluzivna društva.

Mihael Rot, 1970, je dugogodišnji poslanik Socijaldemokratske partije Nemačke i od 2013. državni sekretar za Evropu u Ministarstvu spoljnih poslova Nemačke..

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android