Novi zakon o Saveznom kriminalističkom uredu (BKA) mora da bude delimično revidiran. Ustavna žalba pred Saveznim ustavnim sudom delimično je uspela. Određena ovlašćenja BKA za prikupljanje i čuvanje podataka u trenutnom obliku nisu u skladu s Ustavom, odlučile su sudije. Pritom se radi o osnovnom pravu na informaciono samoodređenje. Sud je, između ostalog, kritikovao tajni nadzor kontakata osumnjičenih osoba.

Tajne mere nadzora predstavljaju posebno ozbiljno zadiranje u prava građana, rekao je predsednik suda Štefan Harbart. Ako su takve mere usmerene samo prema osobama za kontakt, onda mora da postoji „specifična individualna bliskost pogođenih osoba s opasnošću koja se istražuje“. Sadašnja regulativa u Zakonu o BKA ne ispunjava te zahteve.

Prvi senat je takođe postavio ograničenja za čuvanje ličnih podataka. Za to nisu formulisani dovoljno jasni kriterijumi. Samo činjenica da je neko za nešto osumnjičen ne znači i da je dovoljno verovatno da će on na relevantan način biti povezan s budućim krivičnim delima, rekao je sudija Harbart. Osim toga, trebalo bi detaljnije razraditi i pravila o dozvoljenom trajanju čuvanja podataka.

Propisi će privremeno ostati na snazi uz određene uslove suda, dok se zakon ne izmeni. Izmene moraju da budu izvršene najkasnije do kraja jula 2025. godine.

Granice policijskih ovlašćenja

Društvo za slobodna prava (GFF) podnelo je ustavnu žalbu protiv nekoliko odredbi Zakona o BKA, reformisanog 2017. godine, pred najvišim sudijama u Nemačkoj. Ta neprofitna organizacija je zbog toga zahtevala konkretne ustavne standarde.

Tužbi GFF pridružile su se i dve advokatice, kao i dva fudbalska navijača, kritikujući da se već zbog manjih povoda u bazama podataka BKA prikuplja i čuva previše podataka o prevelikom broju građana.

GFF je aktuelnu presudu nazvao „uspehom za slobodna prava“: „Dobra vest je da podela vlasti funkcioniše“, rekao je Bijan Moini, pravni zastupnik i pravni direktor GFF. „Već sedmi put u nekoliko godina, Savezni ustavni sud je na inicijativu Društva za slobodna prava ukinuo neustavne odredbe bezbednosnih zakona.“

Osim toga „trenutno je u Bundestagu predložen bezbednosni paket koji ponovo predviđa duboke izmene u pravu – opet daleko izvan granica Ustava“, rekao je Moini. „Iz poštovanja prema Ustavu, te izmene koje krše osnovna prava hitno se moraju ograničiti, pre nego što to ponovo učini Savezni ustavni sud.“

Nije prvi zahtev za izmenama zakona

Nemački ustavni sud je još 2016. godine presudio o opsežnim ovlašćenjima bezbednosnih agencija i delimično ih proglasio neustavnim. Zakon o BKA je zbog toga morao da bude revidiran, a nova verzija stupila je na snagu u maju 2018.