Rasprava i radionica pod nazivom „Strateški pogled na proširenje EU i nedostatak diskusije u Nemačkoj“ već je u samom naslovu ukazala na problem o kojem se od dolaska nove vlade početkom maja govori u Berlinu.

Tu raspravu je organizovalo Nemačko društvo za spoljnu politiku (DGAP).

Mnogi koji se u nemačkoj prestonici bave Zapadnim Balkanom mišljenja su da demohrišćansko-socijaldemokratskojvladi Fridriha Merca, uprkos usredsređenosti na spoljnu politiku, region Zapadnog Balkana nije visoko na listi prioriteta.

Doduše, na mesto ministra spoljnih poslova došao je Johan Wadeful, koji kroz razne dužnosti i članstva u parlamentarnim telima ovaj region prati već godinama, ali uprkos tome ovom regionu ne posvećuje toliku pažnju kao njegova prethodnica na toj poziciji, Analena Berbok.

Prvi znak je i ukidanje funkcije posebnog izaslanika za zapadni Balkan, funkcije koju je obavljao političar Zelenih Manuel Zaracin.

Velika očekivanja od Nemačke

I predstojeća, prva poseta novog ministra spoljnih poslova regionu, ne ukazuje, kako je tokom rasprave u DGAP-u rekao poslanik nemačkih Zelenih Boris Mijatović, na to da Nemačka regionu pridaje posebnu pažnju. „Šest zemalja u dva dana“, pri čemu je poseta Bosni i Hercegovini u nedelju uveče označena kao „radna“.

Pri tom se od Nemačke, kako je tokom rasprave rekla državna sekretarka u Ministarstvu evropskih poslova Crne Gore Biljana Papović, mnogo očekuje kada je u pitanju postavljanje smernica i određivanje tempa napretka zemalja.

Od šest zemalja regiona zapadnog Balkana, Crna Gora i Albanija su otišle najdalje, pri čemu Crna Gora sledeće godine očekuje zatvaranje svih pregovaračkih poglavlja. Cilj za ulazak je 2028. godina.

„Mi se držimo krilatice ‘28 u 28’“, kaže u razgovoru za DW Papović, aludirajući na želju Podgorice da Crna Gora 2028. postane 28. članica Evropske unije.

„Ono što vidimo kao realnu mogućnost je da napredak Crne Gore u procesu evropskih integracija može da ima širi efekat na region i može da posluži možda i snaženju podrške Evropskoj uniji u zemljama regiona, pre svega Srbiji ali i šire“, kaže ona.

Opasnost blokada zbog bilateralnih problema

Ali ne radi se samo o ispunjenju kriterijuma, već i o dinamici unutar same Evropske unije i njenoj spremnosti za prijem novih članica. Nakon zatvaranja poglavlja sledi mukotrpan proces ratifikacije u državama članicama. Podrška prijemu novih članica je, čak i u zemljama čiji građani ne slove kao evroskeptični, niska – u Nemačkoj ispod 49 odsto za naspram 47 odsto protiv.

Osim toga, tu je i problem blokade zbog bilateralnih pitanja, poput aktuelne bugarske blokade pregovora Severne Makedonije. Mijatović je rekao da se u Severnoj Makedoniji s pravom pitaju: „Šta ako ispunimo i ove zahteve Bugarske, nakon što smo već zbog Grčke promenili ime, i ako se nakon toga pojavi neki novi zahtev?“

I Slovenija je godinama zbog graničnog spora u Piranskom zalivu kočila ulazak Hrvatske u EU. Crna Gora je imala sa članicom EU Hrvatskom bilateralnih problema, ali su oni, kako kaže Papović, u međuvremenu rešeni.

„Od samog početka pregovora Hrvatska je bila izuzetno snažan partner Crnoj Gori u ovom procesu i mnogo su pomogli u ostvarivanju mnogih obaveza na ovom našem putu. Tačno je da postoje mnoga otvorena pitanja između Hrvatske i Crne Gore i mi smo već u prethodnoj godini formirali radni tim koji radi na rešavanju ovih otvorenih pitanja i trudimo se da ovim zahtevima pristupimo kao prioritetu. Svakako ne vidimo da bi Hrvatska blokirala ulazak Crne Gore u Uniju i naše puno članstvo“, kaže Papović.

Naredna godina ključna

Zaključak rasprave, u kojoj je učestvovao i Tomas Haglajtner, direktor Odeljenja za strategiju proširenja pri Evropskoj komisiji, jeste da se napokon, 22 godine od famoznog „obećanja iz Soluna“, kojim je svim zemljama regiona pružena evropska perspektiva, u procesu približavanja punopravnom članstvu nešto događa.

Nikola Ksavijeref iz DGAP-a smatra da će 2026. biti ključna u ovom procesu, i to ne samo zbog kretanja u samim državama kandidatima, nego i unutar same Unije, pri čemu se ukazuje na izbore u Mađarskoj.

„Mislim da sledeća godina može definisati, ne samo za Crnu Goru nego i za ostale zemlje, postoji li uopšte šansa za članstvo, kao i pitanje modaliteta kojim će se taj proces odvijati.“