Na železničke stanice u Berlinu ili Kelnu svakodnevno dolaze maloletne izbeglice, koje su same doputovale iz Ukrajine. Nakon što vozovi napuste stanice, volonteri ih pronalaze na peronima, potištene i dezorijentisane. Često u rukama drže plišanu životinju.

Polovina svih ukrajinskih izbeglica koja stižu u Nemačku su, kako se procenjuje, deca školskog uzrasta. Iz školskih klupa u izbeglištvo: životi te dece promenili su se na brutalan način.

Na bolovanju rekordno mnogo nastavnika

Nemačke savezne pokrajine, opštine i škole spremne su da se pobrinu da ove žrtve ratnog ludila imaju budućnost. To je pokušaj da se njihova sudbina učini podnošljivijom, da im se da perspektiva.

„Savezne pokrajine primećuju da je priliv izbeglica daleko veći nego što se prvobitno pretpostavljalo. Sada se ispituje u kojim školama i na kojim mestima postoje mogućnosti da se obezbede prostorije. Gde imamo nastavnike koji su recimo specijalizovani za nemački kao strani ili kao drugi jezik“, kaže za DW Udo Bekman, predsednik Saveza za obrazovanje i vaspitanje (VBE).

Ali nakon više od dve godine pandemije, koja je nemački obrazovni sistem dovela do samih granica, mnogi nastavnici su iscrpljeni i na ivici svojih snaga.

Još pre pandemije mnoge škole su imale problem sa nedostatkom nastavnika. Sa korona-virusom situacija se pogoršala zbog bolovanja. Sada je izazov dvostruki, „sa nedovoljno osoblja istovremeno moramo da se pobrinemo i za decu izbeglice“, opisuje Bekman.

Savez nemačkih nastavnika upozorava da je trenutni broj bolovanja viši nego ikada tokom pandemije. „Procenjujemo da je oko deset odsto nastavnika sprečeno da radi pre svega zbog bolesti“, kaže za DW predsednik Saveza nemačkih nastavnika Hajnc-Peter Majdinger. Dodaje, veći deo bolovanja otpada na koronu.

Psihološka pomoć za traumatizovanu decu

Po svoj prilici, predstoji i još jedan, verovatno teži izazov. Mnoga deca izbeglice videla su strah u očima roditelja, verovatno su traumatizovana i potrebna im je intenzivna podrška.

„Iza njih je bekstvo iz zemlje koje je trajalo mnogo, mnogo sati i dana. Verovatno su morali da se oproste od svojih očeva. Možda su doživeli bombardovanje svojih kuća“, kaže za DW Anja Benzinger-Štolce iz Sindikata za obrazovanje i nauku (GEW).

Ta iskustva pre ili kasnije mogu da dovedu do trauma kod dece i mladih, ali to oni ne bi trebalo da nose sa sobom. „Zato im je potrebna psihološka podrška, direktno od školskih psihologa ili od nastavnika koji su za to obučeni“, kaže Benzinger-Štolce. Nastavnici bi onda morali da odluče kako da se nose sa situacijom i da li treba da potraže dodatnu pomoć.

S obzirom na složenost situacije, Konferencija ministara obrazovanja pre nekoliko dana je odlučila da formira radnu grupu za koordinaciju i jedno centralno mesto kojem svi mogu da se obrate. Kako se navodi, učenice i učenici bi trebalo u školama da budu dočekani „nebirokratski“.

Savezna ministarka obrazovanja Betina Štark-Vacinger predlaže da se nastavnicama koji su izbegli iz Ukrajine omogući da rade u školama i vrtićima u Nemačkoj, kako bi se donekle ublažio problem sa nedostatkom osoblja. „Potrebno je brzo rešenje“, naglašava ministarka.

Pomoć penzionisanog nastavnog osoblja

Međutim, za sada niko ne može da proceni koliko nastavnika ima među izbeglicama i koliko njih može biti uključeno u školski rad zbog svojih kvalifikacija. Predsednik Saveza nemačkih nastavnika Majdinger je skeptičan: „To će biti samo kap na užarenom kamenu, a ne ključ za rešenje problema.“

Veću pomoć Majdinger očekuje od „velikog broja penzionisanih nastavnika, koji su do sada odbijali ponovo da se angažuju, ali s obzirom na ovu humanitarnu katastrofu, mnogi kažu da bi sada to učinili“.

Brigu za decu izbeglice vidi kao „nacionalni izazov“ koji ne može da se savlada bez pomoći države. „Mi u Savezu nemačkih nastavnika očekujemo da će svim pokrajinama biti obezbeđena dodatna finansijska sredstva za zapošljavanje nastavnika, kao i za određene posebne mere.“

Uz to, Nemačka bi mogla da iskoristi iskustva sakupljena tokom dolaska velikog broja izbeglica iz Sirije od 2015. godine. U mnogim delovima zemlje tada su formirani takozvani razredi dobrodošlice i odeljenja za učenje jezika.

„Te osnovne strukture mogu brzo da se reaktiviraju“, uveren je Udo Bekman iz Saveza za obrazovanje i vaspitanje (VBE). Berlin, recimo, planira formiranje 50 razreda dobrodošlice za mlađe od 16 godina koji su pobegli od rata u Ukrajini.

Povratak kulture dobrodošlice

Ali mnoga pitanja i dalje ostaju otvorena: Koliko dece izbeglica će još doći? Desetine hiljada? Ili više stotina hiljada? Još jedan faktor neizvesnosti je i pitanje koliko njih će u zemlji ostati? Hoće li se obistiniti nade ukrajinskih porodica da je reč samo o privremenom boravku? Ili Nemačka treba da se pripremi na duži ili čak trajni ostanak?

Izvesno je samo da postoji velika spremnost društva da pomogne. Nemačka slavi povratak kulture dobrodošlice. „Imam utisak da postoji velika solidarnost. Jako mnogo ljudi izlazi na ulice i protestuje protiv rata. Mnogi pomažu na veoma konkretan način“, kaže Anja Benzinger-Štolce iz Sindikata za obrazovanje i nauku (GEW).

Ali, s obzirom na preopterećen obrazovni sistem, izjava bivšeg nemačkog predsednika Jaohima Gauka tokom migrantske krize 2015. godina još uvek je aktuelna: „Naše srce je veliko, ali naše mogućnosti su ograničene.“

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.