Izvoz oružja u konfliktne zone dugo je bila tabu tema za nemačku vladu. Međutim, porast broja ugovora o izvozu oružja na Bliski istok, Saudijsku Arabiju, Katar, Indiju i Indoneziju nagoveštava da bi ta pojava uskoro mogla da postane oslonac nemačke spoljne i bezbednosne politike. Na to se upozorava u ovogodišnjem izveštaju o izvozu oružja u Berlinu objavila zajednička grupa protestanata i katolika Nemačke (GKKE).

Ta grupa, pozdravila je skromni pad u broju dozvola za izvoz nemačkog oružja koji je vlada objavila u novembru, ali je u svom izveštaju napomenula da je u pitanju rezultat normalnih tokova, a ne preokrenutog trenda. Naprotiv, nova logika „osnaživanja bezbednosnih partnera nemačkim oružjem“, kako bi mogli da izvode svoje vojne intervencije, nagoveštava da se na te zemlje gleda kao na faktore stabilnosti u njihovim regionima, bez obzira na okolnosti koje se tiču konflikta.

Sumnjivi partneri

Nagomilavanja oružja u zemljama kao što je Saudijska Arabija, koja je najveći uvoznik nemačkog oružja, ne samo da protivreči nemačkim kriterijumima za takav izvoz, već je i opasno za ceo region, ocenjuje Martin Ducman, protestanski predsednik GKKE. Na pitanje kako zemlje kao što je Saudijska Arabija, koja oružjem snabdeva pobunjeničke grupe u Siriji i subsaharskoj Africi, mogu da budu faktori stabilnosti u regionu, nemačka vlada nije odgovorila, kaže Ducman.

Od Bahreina i Vijetnama do Turske i Jemena – lista zemalja u koje je Nemačka izvozila oružje veoma je duga i promenljiva. U mnogim zemljama, navodi GKKE, stanje ljudskih prava je loše ili čak veoma loše. Fadovo oklopno vozilo, na primer, koje je napravljeno po uzoru na nemački dizajn, korišćeno je u Egiptu da uguši mirne proteste. To je, prema GKKE, primer koji ilustruje strategiju „osnaživanja“. Ducman takođe skreće pažnju na izvoz manjeg oružja: tokom 2012. godine, nemačka vlada odobrila je prodaju 67.000 komada lakog oružja – što je duplo više nego što je bilo odobreno prethodne godine. Samo je u Indiju otišlo oko 12.000 mitraljeza.

Promena prakse?

Posledice te prodaje često su katastrofalne, zato što oružje uvek nađe ilegalni put do kriznih zona i zemalja u kojima se odvijaju konflikti. Puške G36, koje proizvodi „Hekler i Koh“, korišćene su na, primer, u Gruziji i Libiji, a da nikada nije objašnjeno kako su tamo završile. Nešto stariji model, G3, proizveden je u Iranu po nemačkoj licenci i prodat u Africi.

Ducmanov kolega, katolički predsednik grupe GKKE, Karl Jisten, pozvao je na „okretanje prema pravoj, restriktivnoj praksi izdavanja licenci“. „Imamo određena očekivanja u skladu sa obećanjima novog nemačkog ministra ekonomije Zigmara Gabrijela. „Kao vodeći socijaldemokrata, on je u prošlosti uveravao GKKE da će onda kada uđe u nemačku vladu, propisati 'značajno restriktivnije' procedure dobijanja licenci“, kaže Jisten.

Za dve najveće nemačke crkve, promena perspektive je neophodna. Dozvole za izvoz moraju da se donose u skladu sa „etikom mira“, kao i sama upotreba sile, navode u GKKE. Po njihovom mišljenju, nemačka vlada morala bi konačno da počne da svoje političke principe sprovodi na ozbiljan način. Za GKKE, prioritet ne treba da budu radna mesta, privlačenje investicija ili održavanje konkurentnog okruženja u bezbednosnoj i odbrambenoj industriji.

Ta crkvena grupa pozdravila je plan buduće koalicione vlade koji hitno poziva na više transparentnosti u procesu izdavanja dozvola za vojnu robu. Prema tom sporazumu, parlament će ubuduće odmah biti informisan nakon odluke o izvozu oružja, a ne kao do sada, godinu dana kasnije, kada se objavi izveštaj o izvozu.

Autori: Bernd Gresler / Nevena Cukućan
Odgovorni urednik: Ivan Đerković