U junu prošle godine jedna hakerska grupa je hakovala više od 5.000 javnih nadzornih kamera na području Teherana. Zatim su na društvenim mrežama objavili snimak te akcije – na kojem se može prepoznati softverski interfejs nemačke kompanije „Boš“ (Bosch). On se očigledno koristi za upravljanje kamerama za nadzor raskrsnica i puteva u Teheranu. Da li se kamere koje je proizveo „Boš“ koriste za praćenje i kažnjavanje Iranki i Iranaca?

Sudeći po nedavno objavljenoj studiji organizacije za ljudska prava „Amnesti internešenal“ (Amnesty International), sistemi za nadzor saobraćaja u toj zemlji dodatno se koriste i za kontrolisanje obaveze nošenja marame. Iranke su predstavnicu „Amnestija“ Rahiu Bahreini i njen tim obavestile da su, neposredno nakon što su prošle raskrsnicu ili nakon što su izašle iz automobila, dobile poruku na telefonu u kojoj su obaveštene da je kamera zabeležila da njihova marama nije stavljena kako treba.

„Vlasti su proširile postojeći sistem nadzora tehnologijom za prepoznavanja lica. Žene koje su identifikovane bez marame na glavi moraju da računaju s pravnim posledicama“, rekla je Bahreini za Prvi program nemačkog javnog servisa ARD. Nakon što dobiju kaznu putem SMS-a, mnoge žene moraju svoj automobil da predaju vlastima na nekoliko sedmica, a nakon toga često slede zabrana napuštanja zemlje i novčana kazna.

Nadzor pomoću evropske tehnologije?

Nakon nekoliko sedmica bezuspešnih pokušaja, grupa opozicionara pristala je na intervju s nemačkim novinarima, ali pod uslovom da ostanu anonimni. Članovi grupe rekli su da se na iranskim putevima koriste kamere kompanija iz Holandije, Švedske i Nemačke.

Mreža nadzornih kamera u Iranu izuzetno je gusta. Mapa centra Teherana koju su napravili aktivisti, a koja je dostupna novinarima nemačkog javnog servisa, pokazuje da su kamere postavljene na gotovo svakom uglu. Najčešće se koriste kamere kineske kompanije „Tijandi“ (Tiandy), ali aktivisti su, kako ističu, veoma često nailazili i na kamere nemačke kompanije „Boš“.

Iz „Boša“ su, na novinarski upit, potvrdili da je model kamere koji se vidi na snimcima hakera „od 2016. do 2018. godine isporučen Iranu, u malim količinama“. Ali „Boš“, kako je saopšteno, nije bio direktno uključen u projekat nadzora saobraćaja, niti u to da se pomoću tih kamera sprovodi tzv. „inteligentno praćenje“.

Aktivisti s kojima je razgovarao nemačkim tim novinara kažu da uz pomoć takve tehnike praćenja režim može da zna i to da li se ljudi okupljaju na demonstracijama. „Kada se na snimku istovremeno pojavi više od pet ili deset osoba, u najbližu policijsku stanicu se šalje alarm. Potom se tamo pojavljuju snage bezbednosti.“ Režim, tvrde, „već koristi tu tehnologiju.“

„Boš“ – jedan od organizatora obuke na Teheranskom univerzitetu?

Novinari nemačkog javnog servisa su u posedu dokumenta u kojem se navodi da su još 2017. godine firma „Boš obezbeđenje“ (Bosch Security) i njegov iranski prodajni partner organizovali kurs obuke na Univerzitetu Katam u Teheranu. Tema je, između ostalog, bila „prepoznavanje lica“, odnosno „identifikovanje lica“ i inteligentno praćenje objekata. Prema podacima iz tog dokumenta, obuku je vodio jedan od „Bošovih menadžera prodaje za Bliski istok.

Na upit novinara, „Boš“ je potvrdio da je Iranu između 2016. i 2018. godine isporučio oko 8.000 bezbednosnih kamera. Istovremeno, iz kompanije ističu da njihove kamere ne mogu da se koriste za potpuno automatsko i biometrijsko prepoznavanje lica, jer softver za to na kamerama nije instaliran. U pismu „Boša“ dodatno se navodi: „Nijedan službenik ’Boša’ nikada nije vodio obuku za prepoznavanje lica na Univerzitetu Katam.“

Ipak, kompanija ukazuje da se sve fotografije ili video-snimci napravljeni kamerom mogu uživo ili naknadno da se obrađuju uz pomoć softvera za prepoznavanje lica. Aktivisti tvrde da je takav softver u Iran isporučila danska firma „Majlstoun sistemi“ (Milestone Systems).

Na upit novinara, iz te kompanije je potvrđeno da su se njena softverska rešenja prodavala u Islamskoj Republici – do 2019. godine. Između ostalog, reč je o softveru za upravljanje pod nazivom „XProtect“, što je u suštini otvorena platforma koja može da se koristi u različite svrhe. Na internet-stranici danske kompanije navodi se da „XProtect“ može da se koristi „i za upoređivanje lica“. Softver te kompanije može se kombinovati sa nadzornim kamerama različitih proizvođača – uključujući i onima kompanije „Boš“.

Bez kršenja sankcija

U odgovorima na pitanja nemačkih novinara, iz „Boša“ je navedeno da ta firma nije imala uticaja na to kako će se kamere koristiti, jer ih nikada nije isporučivala krajnjim kupcima u Iranu. Dodaje se i da su 2019. godine prekinuti svi poslovni odnosi s tom državom i da su se, prilikom prodaje kamera, pridržavali važećih propisa za izvoz.

Ipak, Bahreini iz „Amnesti internešenala“ smatra da kompanije poput „Boša“ snose odgovornost: „Kompanije su obavezne da obezbede da se tehnologije koje prodaju ne koriste za kršenje ljudskih prava.“

Žene u Iranu se i dalje ugnjetavaju i proganjaju, verovatno i uz pomoć inteligentne tehnologije. U iranskom parlamentu, kojim dominiraju zastupnici tvrde linije, trenutno je nacrt zakona o nošenju marama u kojem su predviđene još strože kazne od dosadašnjih.

Prema nacrtu, žene bi mogle da budu optužene za „korupciju na zemlji“, a tada bi im pretila čak i smrtna kazna ukoliko ne nose maramu, kaže Šima Šušeh, advokatkinja iz Teherana čija su uža specijalnost prava žena. Ona je za ARD je izjavila nacrt zakona ide i korak dalje: „Svaki građanin može da fotografiše i snima žene koje krše propise i da to direktno pošalje nadležnim organima. Snimci bi onda mogli da budu korišćeni kao dokazni materijal na sudu.“

U tom slučaju to bi važilo za sve video-snimke, uključujući i one sa bezbednosnih kamera. I ako žene u Iranu zbog toga u budućnosti budu osuđivane, to bi moglo da se događa i uz pomoć tehnologije „Made in Germany“.

fb/kv/ns/fš (ard/swr)

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.