Biti tužen nikada nije ugodno. Još je manje kada neku zemlju Evropske unije Evropska komisija tuži Evropskom sudu u Luksemburgu optužujući je da, na načinom kako to Berlin želi naplaćuje putarinu za putnička vozila u Nemačkoj, krši načela Unije. Ipak, reakcija nemačkog ministra za saobraćaj Aleksandera Dobrinta uobičajena je za takvu priliku: „To je dobra vest", izjavio je ministar. „Ta odluka (o tužbi) bila je potrebna odavno."

Iako se čini da je nemački ministar siguran da će evropske sudije da presude u korist Nemačke, tužba je zaista bila potrebna jer ni Berlin ni Brisel već mesecima ne žele da se pomaknu od svojih stavova. Nemački ministar saobraćaja Dobrint, član bavarskih demohrišćana (CSU) želi putarine. Ali ne želi da razočara niti da finansijski optereti svoje birače za volanom. Zato je došao na ideju da i Nemci kupuju godišnju vinjetu, ali će im za taj iznos biti umanjen godišnji porez na njihove automobile.

Za Evropsku komisiju to je jasno kršenje sporazuma Evropske unije po kome građani EU ni u jednoj članici ne smeju da budu drugačije tretirani od domaćeg stanovništva. S obzirom na to da, prema Dobrintovoj ideji, vozačima iz Francuske, Španije ili Austrije neće biti smanjivan porez za isnos nemačke vinjete, oni će dakle biti drugačije tretirani nego Nemci. A to je diskriminacija, jer u zemljama koje naplaćuju korišćenje svojih autoputeva, to moraju da plaćaju svi – i domaći, i stranci.

Samo još nisu štampane vinjete

Između Berlina i Brisela razmenjena je gomila spisa, dokumenata i mišljenja. Čak se i predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker lično sastao s nemačkim ministrom saobraćaja, ali – svako ostaje pri svome. Za Brisel je takav način naplate putarine u neprihvatljiv, a u Nemačkoj je već i Bundestag prihvatio te planove. Već je odlučeno i koliki će biti iznos: 103,04 evra za benzince i 112,35 evra za dizel vozila. U suštini sve je spremno za početak sprovođenja tog plana, ali ga je nemački ministar za sada odložio, „dok se stvar sa Briselom ne reši".

Isto tako, iako ministar Dobrint tvrdi da će Evropski sud brzo doneti odluku u tom slučaju, iskustvo govori da na tom sudu ništa ne ide brzo. Postupak u proseku traje dve godine, jer u ovom slučaju niko ne vidi neku potrebu za hitnim postupkom. Pritom u sudu sedi 28 sudija – po jedan ili jedna iz svake zemlje-članice. Svi oni bi trebalo da najpre prouče slične sporove i sve argumente jedne i druge strane.

U stvari, uprkos svoj samouverenosti nemačkog ministra, Berlin zna da su veoma veliki izgledi da u tom sporu – izgubi. Postoji čak i analiza Stručne naučne službe Bundestaga u kojoj su i nemački stručnjaci došli do zaključka da takav zakon krši osnovna načela Evropske unije. Zašto se ministar raduje zbog toga što su „njegovi" planovi o putarini završili na evropskom sudu?

Trag vodi u Nemačku...

Na to jasno pitanje mnogi zvaničnici Evropske unije, ali i političari u Berlinu samo se zagonetno smeškaju i ništa ne govore. U suštini, veoma izvesno rešenje šitave ove zagonetke ne leži ni u sudu u Luksemburgu, ni u Briselu, već u Nemačkoj – tačnije rečeno u Bavarskoj, odakle je ministar saobraćaja Dobrint. U toj najjužnijoj nemačkoj pokrajini građani nisu srećni što ne postoji način da se iz srednje i severne Evrope stigne do Sredozemlja, a da ne koriste bavarski autoputevi. Posledica toga su večite gužve, dotrajale saobraćajnice i sve što i inače donose nepregledne kolone vozila – među kojima ih zaista ima veoma mnogo sa stranim registarskim tablicama.

Pritom ni u Nemačkoj nisu svi srećni zbog ideje o putarinama za putnička vozila. Bez obzira na to što ova vlada obećava da će ih „plaćati stranci" i da će im za taj iznos biti smanje porez, ko garantuje da će tako i da ostane? Bolno iskustvo pokazuje: ako država pronađe neki novi način da vam izvuče pare iz džepa, gotovo nikad se ne dešava da se ona odrekne te metode. Praktično ne postoji neka država na svetu koja ne zna na šta da potroši pare od poreza građana – i još par milijardi povrh toga. A treba podsetiti i na to da su u Nemačkoj sledeće godine izbori i da će putarine u Bavarskoj možda i doneti poneki glas, ali će na nivou cele zemlje pre da oteraju birače.

Zato berlinski list „Tagesšpigel" nagađa da je ovo zapravo način da ministar saobraćaja spoji nespojivo, odnosno da on želi da na ovakav pusti da projekat putarina u Nemačkoj jednostavno - umre. Svojim biračima u Bavarskoj on zatim može da kaže: „Ja sam probao, ali oni tamo u Evropskoj uniji mi nisu dali." I svi mogu da budu srećni.

Jer gotovo je izvesno da sudije u Luksemburgu svoju odluku neće doneti do 2018, dakle nakon što u Berlinu bude izabran novi parlament. A ko će tada da bude ministar saobraćaja i šta će želeti buduća vlada – to ne zna još niko.