Uprkos pojedinačnim kritikama, recimo zbog suviše spore isporuke municije, nema naznaka da je sistem poljuljan ili da bi mogao da padne, rekao je šef BND-a Bruno Kal. On je ipak napomenuo da se pad režima ne može u potpunosti isključiti.

„Rusija je još uvek u stanju da dugoročno vodi rat“, s novoregrutovanim vojnicima, izjavio je Kal na Saveznoj akademiji za bezbednosnu politiku (BAKS) u Berlinu. To važi, kako je dodao, i za naoružanje i municiju. Zato nema govora o slabostima ili o tome da bi aktivnosti mogle da budu obustavljene, smatra Kal. On dodaje da ipak postoje slabe tačke i moguća iznenađenja, recimo što se tiče sposobnosti oružanih snaga.

Takođe je upozorio da bi Putin mogao da ima uspeha sa svojom strategijom oslanjanja na faktor vreme i masovnost snaga, ako Zapad ne bude u dovoljnoj meri podržavao Ukrajinu i organizovao otpor.

-pročitajte još: Bečki list: Ukrajina kao Srbija, Austrougarska kao Rusija

„Putin je na kraju krajeva taj koji donosi odluku“

Na pitanje kada je BND tačno znao da će Rusija da napadne susednu Ukrajinu, Kal je odgovorio: „Otprilike 14 dana pre početka rata mi smo takođe utvrdili pojave koje nije bilo moguće drugačije protumačiti.“ Ruski rat protiv Ukrajine počeo je 24. februara prošle godine.

Kal je kao neopravdane odbacio kritike da su tajne službe SAD i Velike Britanije mnogo ranije od BND-a znale da će izbiti rat. On je objasnio da su te službe verovatnoću izbijanja rata predvidele na osnovu određenih kriterijuma i kretanja koja su posmatrali. Nasuprot tome, rekao je Kal, za BND je bila važna činjenica da je Putin na kraju krajeva taj koji donosi odluku. Za šefa Kremlja ta odluka je zavisila od mnogo stvari, dodao je Kal, ali one se nisu sastojale u „brojanju raketa ili oklopnih vozila“.

Šef BND-a o eksploziji na gasovodima

Šef BND-a osvrnuo se i na još uvek nerazjašnjenu eksploziju na gasovodima Severni tok 1 i 2. On je izrazio nadu da će se uskoro saznati pozadina tog događaja, ali je i dodao da „nijedna zemlja na svetu trenutno nije u stanju da kaže“ ko su bili počinioci ili ko bi se mogao isključiti kao potencijalni počinilac. Ujedno je istakao da samo mesto eksplozije pod vodom predstavlja „znatan izazov“ za istragu.

Prošlog vikenda razni mediji ponovo su izvestili da očigledno mnogi tragovi vode u smeru Ukrajine. Portparol nemačke vlade Štefen Hebeštrajt nije želeo da se izjašnjava o tim izveštajima.

Kroz gasovod Severni tok 1 Rusija je sve do eksplozije Nemačkoj i drugim evropskim državama isporučivala gas iz Sibira. Severni tok 2, zbog početka rata u Ukrajini, nije bio ni pušten u pogon. Oba gasovoda su oštećena u eksploziji koja se dogodila u septembru prošle godine.

ajg (dw/dpa)

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.