Još od raspada vladajuće socijaldemokratsko-zeleno-liberalne koalicije početkom novembra, raspravlja se o tome koje bi još zakone aktuelna vlada kancelara Olafa Šolca (u kojoj se još nalaze SPD i Zeleni) mogla da „progura“ u Bundestagu do novih izbora. Oni će se, kako je za sada planirano, održati 23. februara.

Međutim, demohrišćanska opozicija, CDU i CSU, odnosno njen šef u Bundestagu Fridrich Merc, ne žele da podrže Šolcovu nameru da u poslednjim trenucima donese još neke od zakona sa svog spiska.

Nema saradnje kad je u pitanju novac

Demohrišćani doduše ne žele – pogotovo ne sada u predizbornom periodu – da ispadne da su oni ti koji blokiraju važne zakone. Kako bi ipak i pokazao državničku spremnost za saradnjom u korist zemlje, Fridrih Merc, koji je ujedno i najizgledniji kandidat za novog kancelara, sada se došao na sledeću ideju: CDU/CSU će podržati samo one zakone koji ne utiču na budžet. „Mi nemamo ni dopunski budžet za tekuću, kao ni budžet za sledeću godinu. To znači da ne dolaze u obzir zakonske inicijative koje utiču na budžet“, rekao je Merc.

Međutim, najvažnije zakonske inicijative (još uvek) aktuelne vlade, poput produžavanja ograničenja povišenja stanarina ili povećanje dečijeg dodatka, direktno su povezane s budžetom. Kada su u pitanju neki drugi planovi koji nemaju veze s novcem, poput namere da se promeni Ustava u cilju jačanja Ustavnog suda od političkih pritisaka, Demohrišćani su tu najavili da su spremni na saradnju. Oko ostalih zakona, poput onog koji bi omogućio produžavanje mandata Bundesvera u sklopu misije NATO u Litvaniji, CDU/CSU su otvoreni za razgovor, rekao je predstavnik njihove poslaničke grupe Torsten Fraj.

Kovanje postizbornih koalicija?

Preostale stranke vladajuće koalicije su ogorčene zbog blokade Demohrišćana. Posebno je Zelenima stalo do produžavanja zaštite stanara od povećanja stanarina. „Nadamo se da ćemo još u ovom izbornom periodu pronaći kompromis“, rekla je šefica poslaničke grupe Zelenih Katarina Drege.

I Liberalna stranka Nemačke (FDP), koja je napuštanjem vlade označila kraj vladavine Olafa Šolca, želi da se uključi u diskusiju sa svojim inicijativama. Ta stranka npr. želi da na glasanje u parlamentu stavi odluku o isporuci raketa Taurus Ukrajini, čemu se kancelar Olaf Šolc oštro protivi. FDP tu očigledno cilja na podršku Demohrišćana koji su se do sada glasno zalagali za isporuku Ukrajini tih raketa kojima bi mogli da se gađaju ciljevi duboko na teritoriji Rusije.

FDP očigledno cilja i na period nakon izbora na kojima će, vrlo verovatno, CDU/CSU da izbori pobedu, ali će im za formiranje vlade biti potreban koalicioni partner. FDP se tu nudi kao mogući izbor, uprkos trenutnim prognozama koje toj stranci predviđaju da neće preći cenzus od pet odsto.

CSU: Nema saradnje sa Zelenima

Oko eventualnih koalicija nakon izbora ponovo su se oglasila i iz redova Demohrišćana. Ta unija dve demohrišćanske stranke, CDU i CSU, posebno je podeljena oko pitanja eventualne koalicije sa Zelenima, što se spominje kao jedna od mogućnosti kada je u pitanju nova vlada.

I dok veća stranka, Hrišćansko-demokratska unija (CDU), koketira sa idejom o koaliciji sa Zelenima (s kojima je CDU u nekoliko važnih nemačkih pokrajina na vlasti i to već godinama veoma uspešno), manja, Hrišćansko-socijalna unija (CSU), koja zastupa demohrišćansku opciju samo u Bavarskoj, i dalje se oštro protivi saradnji sa Zelenima protiv kojih ona već godinama vodi pravi ideološki rat. „Meni se čini da kod svih temeljnih pitanja koja su pred nama sa Zelenima nema saradnje (…) a to se posebno tiče migrantske politike, unutrašnje bezbednosti i ekonomske politike“, rekao je lider CSU u Bundestagu Aleksander Dobrint.

I predsednik CSU, bavarski premijer Markus Zeder, ostaje na svom anti-zelenom kursu, pa Zelene sada optužuje i za krizu u nemačkoj automobilskoj industriji. „Ako postoji stranka koja je potpuno protiv automobila, onda su to Zeleni“, rekao je Zeder u razgovoru za javni servis Dojčlandfunk. Dodao je i da, kada je automobilska industrija u pitanju, Demohrišćani imaju više zajedničkih gledišta sa SPD-om. Kao jedna od najizglednijih opcija nakon izbora, analitičari već sad spominju ponovno formiranje tzv. „Velike koalicije“ Demohrišćana i Socijaldemokrata.