Patrik Kauta, poznati namibijski advokat, sada kreće u borbu sa moćnicima u svojoj zemlji. Podneo je tužbu zvanično protiv predsedavajućeg Skupštine, ali se ona zapravo usmerava protiv čitave vlasti.

Kauta u tužbi, u koju DW ima uvid, tvrdi da je „Zajednička deklaracija“ Nemačke i Namibije o genocidu nad narodima Herero i Nama (1904-1908) u stvari protivzakonita.

Taj sporazum iz 2021. godine je ispregovaran, ali ga vlasti Nambijie još nisu potpisale. Tekstom deklaracije Nemačka prvi put zvanično nudi izvinjenje za genocid, i garantuje da će tokom tri decenije uložiti 1,1 milijardu evra u razvojne projekte na područjima koje danas naseljavaju narodi Herero i Nama.

Advokat tužbu zvanično podnosi u ime opozicionog političara Bernadura Svartbuija i jedanaest udruženja Herara i Nama koji odbijaju sporazum.

Gde su odštete?

Jedan od poglavica Herara, Mutjinde Katjiua, podseća na rezoluciju namibijskog parlamenta iz 2006. godine prema kojoj potomci žrtava treba direktno da pregovaraju sa Nemačkom i dobiju odštete. „Zajednička deklaracija podrazumeva bilateralnu razvojnu pomoć. Ona odriče odštete za žrtve“, kaže Katjiua za DW.

Pravnici tužbu temelje na dve tačke. Prvo, da je predsednik parlamenta ilegalno prekinuo skupštinsku debatu o deklaraciji. Drugo, da je ilegalno pristati na pomoć od 1,1 milijarde evra čime bi trebalo rešiti sve finansijske aspekte nemačke kolonijalne vladavine.

„Vlada Namibije nikako nije smela da uđe u tako dalekosežan aranžman bez odobrenja parlamenta“, kaže nam nemačka stručnjakinja za međunarodno pravo Karina Tojrer, koja je u timu advokata Kaute.

„Ovo je prvi put u istoriji da će jedan međudržavni sporazum o kolonijalnim zločinima biti pred sudom bivše kolonije“, navodi ona.

Raniji pokušaji predstavnika Herera i Nama su propali. Jedan od poslednjih gde su tražene odštete od Nemačke vođen je pred američkim sudom 2017. godine.

Još nije kraj

Nema sumnje da će namibijske vlasti pokušati da opovrgnu argumente tužilaca. „Namibijsko pravosuđe je veoma nezavisno. To daje nadu da će tužba naći barem na minimum prihvatanja“, kaže nemačko-namibijski stručnjak za Afriku Hening Melber za DW.

Berlin se nada brzom sprovođenju sporazuma i spreman je da pregovara o malim promenama. Prema informacijama Špigela, Nemačka bi pristala da pomoć od 1,1 milijarde evra isplati brže od predviđenih 30 godina.

Vlada u Namibiji pak traži da se „pomoć“ zvanično nazove reparacijama i da bude bitno više novca.

„Zapravo je sada krajnje vreme da se obe vlade distanciraju od sprovođenja zajedničke deklaracije. Morale bi da pričekaju odluku suda“, kaže pravnica Tojrer.

Tako bi mogla da se produži saga oko nemačkog izvinjenja za genocid i isplate odštete u ovom ili onom obliku.

Nemačka duže od jednog veka nije zatvorila to mračno kolonijalno poglavlje. Od 1904. su nemački vojnici u bivšoj koloniji „Nemačka jugozapadna Afrika“ ubili desetine hiljada pripadnika naroda Herero i Nama.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.