Nemačka kancelarka još jednom je pozvala predstavnike automobilske industrije, kao i predstavnike tridesetak gradova i opština te zemlje koji su najviše ugroženi česticama i gasovima koje emituju dizel-motori. Kako bi se izbegla puka zabrana takvih vozila, vlada je najavila da će biti izdvojeno milijardu evra za mere koje bi poboljšale kvalitet vazduha u nemačkim gradovima.

Iako je do sada uglavnom sve ostajalo na rečima, gradovi uveliko prave planove o tome šta bi moglo da se uradi. Nije jasno koliko će od tog novca da plati automobilska industrija, a još je manje jasno kada bi to trebalo da se uradi. Istovremeno, predstavnici gradova tvrde da ni ta milijarda ni izdaleka neće biti dovoljna.

Razgovarali smo s Helmutom Dedijem, direktorom Saveta nemačkih gradova.

DW: Šta Vi očekujete od ovog susreta?

Helmut Dedi: Važna tačka jeste da iz tog lonca s jednom milijardom o kojoj se govorilo u septembru, novac konačno počne da teče u gradove. U mnogima od njih žele da odmah počnu s različitim merama kako bi se vazduh očistio. Osim toga, želimo da vlada signalizira da i dalje namerava da bude odgovorna za taj zadatak – dakle u perspektivi, i nakon tog fonda.

Pročitajte još: Električni snovi nemačke auto-industrije

Kako bi taj signal trebalo da izgleda?

Za početak bi vlada trebalo iscrpno da nas informiše šta je s tom ispravkom programa za računare automobila koju je obećala automobilska industrija. Za sada ne znamo čak ni da li će to nešto da doprinese. Tu je pre svega odgovorna automobilska industrija. Od njenih mera u velikoj meri zavisi da li mi u gradovima uopšte imamo šanse da se pridržavamo granica o čistoći vazduha. Osim toga, mi iz gradova želimo sasvim jasno da pokažemo da nismo tu da bismo nešto prosili i moljakali, već da s vladom razgovaramo o rešavanju problema na ravnopravnim osnovama. Ne mogu oni nama tek ponekada da udele neke informacije…

Šta se planira s tom milijardom evra?

Kao prvo, ne znamo ni da li ćemo dobiti tu milijardu. Nemačka vlada je rekla da deo toga mora da dođe iz automobilske industrije. Nama je svejedno kako će Berlin da se dogovori sa koncernima, ali nama je potreban sav taj novac. S tim iznosom mogu da se preduzmu bar neke prve mere. Pogođeni gradovi imaju konkretne predloge, može se učiniti atraktivnijim korišćenje javnog prevoza, a u tu svrhu mogu da se upotrebe i ekološki podnošljivija vozila. Povrh toga, saobraćaj može da se preusmerava pto bi dovelo do manje količine ugljen-dioksida u gradovima. Moramo da razgovaramo i o biciklističkim stazama, ali i generalno o konceptu mobilnosti u gradovima.

Koje financijske obaveze ima država?

Savezna država želi da okonča svoju novčanu podršku 2020. i želi da obnovljivu mobilnost prebaci na pokrajine. Ali taj projekat je suviše veliki da bi se njime bavile samo pokrajine. Čitava država mora i finansijski da ostane odgovorna za javni prevoz.

Pročitajte još: Krupne ribe ne smeju da se izvuku

Zar ne možete da počnete da sprovodite mere i bez novca iz Berlina?

Državna banka za obnovu (KfW) procenjuje da komune imaju deficit od oko 126 milijardi evra. Od toga na promet otpada minus od oko 34 milijarde. Sve opštine i gradovi u Nemačkoj ukupno godišnje investiraju damo nekih 25 milijardi. Jasno je da već kod te nestašice novca za ulaganje ne možemo da pronađemo sopstvena sredstva za taj zadatak. Ne vidim dakle kako bismo sami, bez državnog novca, krenuli napred.

Koji bi deo troškova snosila automobilska industrija?

Kod prvog takvog susreta u avgustu bilo je govora o pola milijarde evra, pri čemu bi polovinu platio Berlin, a polovinu automobilska industrija. Na susretu s predstavnicima gradova i opština u septembru, gospođa Merkel je tu sumu udvostručila na jednu milijardu, pri čemu bi automobilska industrija i dalje učestvovala sa 250 miliona. Ali preduzeća nisu stavila na raspolaganja ni ta sredstva. To nam nije ni važno na ovom sastanku: vlada nam je rekla da će to biti milijarda i zato očekujemo da to onda i bude milijarda.

Pročitajte još: Prljavi dizelaši kreću ka istoku

Nezavisno od toga što vam je svejedno kakav modus će biti dogovoren, imate li drugih zahteva prema automobilskoj industriji?

Da, naravno. Na kraju krajeva oni su ti koji su krivi za čitav taj problem. Uzrok za to je s jedne strane veliki broj dizel-vozila, a s druge, tu je i činjenica da se varalo s vrednostima izduvnih gasova. Zato želimo da se proveri da li će promene softvera nešto da donesu. Ako neće, onda motori tih automobila moraju da se dorade, a to je bez sumnje obaveza automobilske industrije. Dalje, moralo bi da bude obezbeđeno da već kod registracije novih vozila na papiru zaista budu prave vrednosti. Tu im je neko dobro gledao kroz prste. Onaj ko je odgovoran za taj problem, mora i da doprinese da dođemo do rešenja problema. Mislim da bi i politički bilo veoma čudno ako bi automobilska industrija želela da se izvuče i iz obaveze da plati tih 250 miliona evra.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android