Ovo nije prvi put da se šalju dodatni nemački i austrijski vojnici na Kosovo. Nemačka, Austrija i Italija od avgusta 2011. godine imaju tzv. ORF (Operational reserve force) bataljon koji po potrebi pomaže vojnicima iz sastava međunarodnih trupa na Kosovu.

Komandant Kfor-a, nemački general Erhard Drevs, u razgovoru za DW objašnjava zadatke ORF bataljona: „Vojnici imaju zadatak da obezbede sigurnost, stabilnost i slobodu kretanja na većem delu severnog Kosova.“ To nije lak zadatak jer na severu Kosova uglavnom žive Srbi koji ne priznaju državu Kosovo.

Ratno nasledstvo

Posle ratova 90-tih godina, Kosovo je od 1999. godine bilo pod zaštitom i upravom UN. Kosovo, u kojem živi uglavnom albansko stanovništvo, 2008. godine je proglasilo nezavisnu republiku Kosovo, koju je u međuvremenu priznalo mnogo zemalja, među kojima i Nemačka. Vlada u Beogradu do danas nije prihvatila nezavisnost Kosova i smatra ga pokrajinom u Srbiji.

Takva politička situacija još uvek je uzrok etničkih sukoba, posebno na granice između Kosova i Srbije. Srpske nacionalističke snage često postavljaju barikade kako bi ometale rad kosovske policije i graničara. Srpski nacionalisti istovremeno otežavaju i rad 2000 pripadnika Euleksa, misije EU, koji imaju zadatak da pružaju pomoć u formiranju policije, pravosuđa i lokalne uprave.

Politika i prljavi poslovi

Komandant Kfora kaže da sukobi na granici nisu samo političke prirode: „Radi se o ilegalnoj trgovini svake vrste: oružje, droga ili ljudi. Kada je njihov poslovni model u opasnosti, takozvani Ilegalni biznismeni, ne libe se ni od najgoreg nasilja, ubistava.“

Prilikom uklanjanja jedne srpske barikade,u junu 2011. godine, ranjena su dva nemačka vojnika. Međutim, to su pojedinačni slučajevi, naglašava Drevs i dodaje da 95 odsto srpskog stanovništva na severu Kosova nije zainteresovano za otvoreni sukob.

Bez obzira na to, stanje je i dalje nestabilno, jer suštinski spor između Srbije i Kosova i dalje traje: “Sve dok ne bude rešen taj spor, uvek će dolaziti do sukoba na lokalnom nivou. Sve dok je tako, na Kosovu će biti potrebno prisustvo vojnih snaga”, kaže general Drevs.

Zadaci KFOR-a

Posle kosovskog rata 1999. godine, u zemlju na Balkanu su stacionirane Međunarodne snage, pod vođstvom NATO. Njihov prvobitni zadatak je bio da obezbede povratak ratnih izbeglica u region Kosova. Tokom godina, broj vojnika Kfora smanjivan. Trenutno se na Kosovu nalazi 6.200 pripadnika Kfora, od toga 5.500 regularnih vojnika i 700 vojnika iz sastava ORF bataljona.

Komandant Kfora Drevs kaže da se bezbednosno stanje na Kosovu proverava svaka dva-tri meseca. Sada je KFOR zajedno sa višom komandom NATO odlučio se od bataljona ORF još ne može odustati, pa će posle odlaska italijanskih vojnika, njihovo mesto od prvog oktobra preuzeti dodatni vojnici iz Nemačke i Austrije.

Od 7. septembra novi komandant Kfora

Nemački general-major Folker Halbauer biće novi komandant međunarodnih snaga Kfora na Kosovu, prenela je pre nekoliko dana nemačka agencija DPA pozivajući se na bezbednosne izvore u Berlinu. Halbauer (56) je šef štaba u štabu kopnene vojske u nemačkom ministarstvu odbrane. Primopredaja dužnosti planirana je za 7. septembar. Od 1999. godine, kada su međunarodne snage stacionirane na Kosovu, Halbauer je šesti nemački oficir na njihovom čelu.

Autori: Rahel Gesat / Agencije
Odgovorna urednica: Dijana Roščić