Konrad Adenauer je bio prvi nemački kancelar. Tokom njegove vlade je još mlada Savezna Republika postala suverena država. U spoljnoj politici jasno se orijentisao u pravcu Zapada. Njegov stil vladavine je bio autoritaran. Adenauer je bio Rajnlender, otuda se i zalagao da Bon postane prestonica. Ipak nije mnogo mario za tamošnju, tako omiljenu tradiciju karnevala.

1963. CDU je insistirala da se sa položaja kancelara povuče u međuvremenu 87-godišnji Adenauer. Proglasila je Ludviga Erharda za njegovog naslednika. Erhard je stekao popularnost kao ministar ekonomije, promovisao je socijalnu tržišnu privredu, poznat je kao "otac" zapadnonemačkog "privrednog čuda". Retko se mogao videti bez cigare. Navodno je dnevno pušio oko 15 komada. Podneo je ostavku 1966.

Kurt Georg Kizinger je formirao prvu veliku koaliciju Nemačke od CDU i SPD. Njoj je pošlo za rukom da ponovo pokrene uspavanu privredu. Nakon usvajanja zakona o vanrednima situacijama, čime su državi dodeljena posebna prava, mladi ljudi su izašli na ulice. Time je bio rođen studentski pokret. Kizinger je bio sporan političar zbog svoje prošlosti tokom nacionalsocijalizma.

Društvene promene su donele političku promenu: Vili Brant je postao prvi socijaldemokratski kancelar Nemačke. Čuven je njegov gest kada je kleknuo pred Spomenikom junacima Varšavskog geta i zatražio oproštaj za zločine nacističkog doba. Time je poslao signal pomirenja. Pošlo mu je za rukom i da poboljša odnose sa državama Istočnog bloka. Godine 1971. dobio je za te zasluge Nobelovu nagradu za mir.

Helmut Šmit je postao kancelar posle ostavke njegovog partijskog prijatelja Vilija Branta. Svetska ekonomska recesija je bila glavna briga njegove vlade. Šmit je vladao razborito i efikasno. Pokazao je čvrstu ruku u borbi protiv terora levičarsko-ekstremističke Frakcije Crvene armije (RAF): nije izlazio u susret zahtevima terorista. Nakon izglasavanja nepoverenja njegovoj vladi, podneo je ostavku.

Bio je kancelar 16 godina, to je rekord. Helmut Kol je važio kao istrajan političar, nepokolebljiv, ali i bez nekog posebnog poriva za reforme. Njemu se pripisuje velika istorijska zasluga: ujedinjenje dve Nemačke i ponovna obnova bivše Istočne Nemačke. Ali on nije samo kancelar ujedinjenja Nemačke. Kol se zalagao i za zajednički rast Evrope.

Posle četiri kancelarska mandata Kola, na čelo vlade je došao Gerhard Šreder. On je postao kancelar prve crveno-zelene vlade. Tokom njegovog mandata Bundesver je prvi put učestvovao u inostranim intervencijama NATO. Njegova Agenda 2010 bila je veliki ispit za njegovu partiju. Mnogi ljudi su protestovali na ulicama zbog "rezanja" socijalnih davanja.

Godine 2005. Angela Merkel je postala prva žena na čelu nemačke vlade. Jedan od njenih najvećih izazova jeste aktuelna finansijska i privredna kriza. Njenn stil vlade je pragmatičan. Posle havarije reaktora u Japanu zauzela se za promenu energetske politike, iako je ranije bila zagovornica atomske tehnologije. Merkel je unela boje na političku scenu: njeni blejzeri postoje u svim nijansama.