Početkom marta u Nemačkoj je na početku pandemijske krize odlučeno da pacijenti sa lakšim infekcijama disajnih puteva više ne moraju prvo da idu svom izabranom lekaru opšte prakse da bi dobio bolovanje. Dovoljan je telefonski razgovor. Cilj je bio da se rasterete ordinacije i da se spreči širenje zaraze. Sredinom aprila se planiralo ukidanje tih mera.

„Jednog  petka, popodne, informisani smo da od ponedeljka važe stara pravila", kaže Hanes Blankenfeld, koji ordinaciju ima u Minhenu. „To nas je veoma razljutilo. Ko su ljudi sa lakim simptomima infekcije disajnih puteva? To su verovatno i pacijenti zaraženi koronavirusom".

Oni ne ugrožavaju samo hronične bolesnike koji posećuju ordinacije. Lekari su frustrirani i zbog nedostatka zaštitne opreme za vreme pandemije korone.

„Trošimo našu zaštitnu opremu za pregled pacijenta sa lakim simptomima, koji možda nisu ni morali da dođu kod lekara", kaže Blankenfeld.

„Gole sumnje"

Blankenfeld pripada grupi lekara opšte prakse koji su se povezali širom Nemačke. Hteli su da iskažu svoje negodovanje: „Bilo nam je jasno, ako samo objavimo neko protestno pismo da neće biti velikog odjeka". 

Primer im je bio francuski lekar Alen Kolombje koji je pozirao nag za fotografiju u svojoj ordinaciji i tako osudio nedostatak zaštitne opreme. Inicijativa „Gole sumnje" je nastala po uzoru na taj čin. U svojim ordinacijama ili pred njima lekari se fotografišu goli. Ustvari, skoro goli. Intimni delovi tela se ne vide. Na sajtu inicijative je aluzija na nedostatak zaštitne opreme:

„Kada nam nestane i ovo malo što imamo onda ćemo izgledati ovako": lekari dodaju da su bez zaštite – ranjivi.

Dovitljivi lekari

Na fotografijama su lekari duhoviti. Bušilica služi kao produžena ruka da bi se pacijentu sa bezbedne udaljenosti uzeo bris. Prozirni kišobran je zaštita kroz koju lekar gleda u pacijentovo grlo. Doktorka koristi svoju kosu umesto maske.

Minhenski lekar Hanes Blankenfeld razume razloge zastoja u distribuciji zaštitne opreme. Napokon, ceo svet trenutno ima iste potrebe. Ali nema razumevanja za to da je nedostatak zaštitne opreme poznat već nedeljama i da im se uprkos tome otežava situacija.

„Zajednički savezni odbor" kao najveće samoupravno telo u nemačkom zdravstvu produžio je ipak važenje pravila da se pacijenti za bolovanje javljaju telefonom. I to retroaktivno. Nije se samo inicijativa „Gole sumnje" pobunula protiv ukidanja, već su protestovali i udruženja lekara i političari iz različitih stranaka.  Ali produžetak za sada važi samo do 18. maja.

„To nije dalekovido planiranje"

Inicijativa lekara opšte prakse time nije zadovoljna. Zahteva da lekari pacijentima s lakšim simptomima mogu prepisati bolovanje telefonom sve do kraja pandemije. „U pandemijskoj situaciji svake dve nedelje donositi odluku o produženju, to uopšte ne liči na razumno i dalekovido planiranje", kaže Blankenfeld.

Zavodi za zdravstveno osiguranje su na strani lekara. Predsednik jednog od najvećih takvih zavoda DAK, Andreas Štrom, zahteva u svom saopštenju da pravilo bude na snazi do kraja juna. Prema anketi koju je institut za istraživanje javnog mnenja Forsa sproveo za DAK pokazalo se da se zaposleni odgovorno odnose prema novim pravilima. Samo jedna desetina ispitanika koji su se telefonski prijavili za bolovanje to ne bi učinila da je morala da ode kod lekara.

Poslodavci se boje zloupotrebe

Poslodavci su zaista bili zabrinuti zbog moguće zloupotrebe ovakvog uzimanja bolovanja. Sredinom aprila još nije bilo jasno da će biti produženja važenja pravila. Tada je Savez nemačkih poslodavaca pozdravio ukidanje ovakvih mera, saopštivši da je bitno da dođe do postepene normalizacije. 

Hanes Blankenfeld isto kao i udruženja lekara pretpostavlja da je interes poslodavaca u pozadini tog uvek samo dvonedeljnog produžavnja važenja propisa. Blankenfeld opisuje svoja iskustva iz ordinacije prema kojima ljudi više teže ka tome da odu na posao sa lakim simptomima, nego što olako idu na bolovanje. Ova druga grupa je prema njemu izrazita manjina: „Skandalozno je da nas dovode u ovu situaciju samo iz straha da bi moglo da bude puno odlazaka na bolovanje", kaže Blankenfeld.

Odjek na koji je širom sveta naišla inicijativa „Gole sumnje" iznenadila je i Blankenfelda. Do sada je na sajtu postavljeno 50 fotografija. Ali lekari koji su članovi inicijative ne žele da ih redukuju na fotografije, oni žele da ih čuju. „Hoćemo da i mi ljude vodimo kroz krizu. Želimo da zaštitimo naše pacijente. Hoćemo da ostanemo sposobni za rad kako bismo zajednički prevazišli krizu", kaže Blankenfeld.

Lekarima je potrebna materjalna podrška u obliku zaštitnih odela. Ali i politička podrška, da ne dođe do pogrešnih odluka koje „u bazi nepotrebno izazivaju veći haos".

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android