Za mnoge ljude sa Balkana Jugoslavija je „više od zbira malih, međusobno suprotstavljenih državica“, piše nemački list Kelner štat ancajger i konstatuje: „Na Balkanu ima vatrenih nacionalista, ali ima i onih koji žale za svojom mladošću u velikoj, ujedinjenoj Jugoslaviji.“

„Melodiju te tuge niko bolje ne simbolizuje od Bijelog dugmeta“, navodi autor članka koji je prisustvovao koncertu te grupe u Diseldorfu u subotu, 29. novembra 2025. Nastup je, piše nemački novinar, „vratio 4.000 uglavnom balkanskih fanova u mešavinu nostalgije, sećanja na dobra stara vremena i prvu ljubav pod suncem Jugoslavije“.

Bregović – „otelotvorenje Jugoslavije“

Goran Bregović, vođa grupe osnovane 1974, otelotvorenje je ujedinjene Jugoslaviju kao malo ko, ocenjuje Kelner štat ancajger. Otac mu je Hrvat, majka Srpkinja, supruga Bošnjakinja – a on se do danas izjašnjava kao Jugosloven. List pojašnjava svojim nemačkim čitaocima i da je Bijelo dugme, kao najpopularniji bend socijalističke države, sedamdesetih i osamdesetih punio stadione, a mediji su to tada zvali „dugmemanija“.

Ali, dok su njegovi zemljaci – Srbi, Hrvati i Bošnjaci – pucali jedni na druge, Bregović je živeo na bezbednom – u Parizu i stanovnici njegovog rodnog Sarajeva, koje je bilo u opsadi, to su mu zamerili, navodi se u članku. „Da li bi zaista bilo smislenije svakodnevno stajati u redu za vodu i drhtati pod kišom granata, umesto pokušavati da se izraze osećanja kroz muziku? Ja sam muzičar“, rekao je Bregović u jednom intervjuu“, a prenosi nemački list.

Glasno, melanholično i pomalo sladunjavo

Nakon ratova, bend je ponovo počeo da održava koncerte, ali su oni često kritički komentarisani. „Bregović je kurvin sin, ali on je naš kurvin sin“, napisao je nedeljnik Slobodna Bosna. „To je kompliment na balkanski način“, ocenjuje Kelner štat ancajger.

Lista navodi da je zvuk Bijelog dugmeta ostao „glasan, melanholičan i pomalo sladunjav“. Ali – „za 4.000 ljudi u dvorani u Diseldorfu najvažnija je ljubav prema njihovoj domovini. Ne prema Hrvatskoj, Bosni ili Srbiji. ’Večeras smo opet Jugosloveni’, kaže posetilac koncerta Edin Karović, vidno ganut čitavim nizom himni o slomljenom srcu.“

„Jugoslavija živi! Svuda tamo gde Bijelo dugme puni dvorane“, zaključuje se na kraju u tekstu lista Kelner štat ancajger.