„Ako postoji i jedan političar na Balkanu koga mrze sa svih strana, ali ga njegov narod poštuje, onda je to premijer Kosova Aljbin Kurti. U očima srpskog predsednika Aleksandra Vučića on je otelovljenje neprijatelja Srbije, koji vlada bivšom srpskom pokrajinom Kosovo. A za ruskog predsednika Putina je Kurti verovatno samo igračka koju zgodnom prilikom, uz aplauz Srbije i saveznika na Balkanu, može da pusti da padne“, mišljenja je nemački novinar.

„Ostaje utisak da su i za mnoge evropske političare, Kurti, njegova predsednica Vjosa Osmani, kao i većina stanovništva, crvena krpa, pošto odbijaju da se bespogovorno povinuju evropskoj spoljnoj politici“, piše autor Tagescajtunga i navodi da je „to bilo uočljivo prošle nedelje kada je Kosovo moralo da privremeno zatvori dva od četiri granična prelaza sa Srbijom, pošto su ih blokirali srpski demonstranti“.

U tekstu se podseća da su „pretežna većina od dva miliona stanovnika Kosova etnički Albanci“, a da „120.000 Srba, koji na severu zemlje, neposredno uz granicu sa Srbijom, žive dobrim delom svoj sopstveni život i protestuju zbog zatvaranja paralelnih institucija pod srpskom kontrolom na većinski srpskom severu zemlje“.

„Dugogodišnja strategija Brisela i Vašingtona“

Autor potom opisuje genezu sukoba od proglašavanja kosovske nezavisnosti 2008. i konstatuje da su Mitrovica i sever Kosova ostali pod uticajem Srbije, pa su imali sopstvene institucije:

„Kurtijeva vlada sada to želi da promeni. Uprkos protivljenju Srba na Severu. Srpske paralelne institucije bi trebalo da se ograniče. Time se Kosovo ponovo suprotstavlja dugogodišnjoj strategiji Brisela i Vašingtona da prisile Kosovo da na celoj teritoriji dozvoli srpske paralelne strukture, koje bi omogućile osnivanje države u državi. Sa sopstvenim parlamentom i izvršnom vlašću.“

Navodi se i da su se zapadne diplomate pobunile „kada je Kurti, osim toga, naredio da se posle dugogodišnje blokade otvori most u pograničnom gradu Mitrovici, koji spaja sever grada u kojem dominiraju Srbi, sa jugom u kojem dominiraju Albanci“. Autor ocenjuje da „nekadašnji saveznici Kosova još uvek žele, uprkos bliskosti srpskog predsednika Vučića sa Putinom, da privuku Srbiju u evropski blok.“

Podseća se takođe na nedavne posete nemačkog kancelara Olafa Šolca i francuskog predsednika Emanuela Makrona Beogradu. I dok kao razlog dolaska nemačkog šefa vlade autor navodi eksploataciju litijuma, za francuskog predsednika piše da je ugovorio prodaju vojnih borbenih aviona Srbiji.

„Time bi očito trebalo da se oživi stara srpsko-francuska osovina“, ocenjuje nemački novinar. „Naime, francuske trupe su bile te koje su se, prilikom ulaska snaga NATO 1999, zaustavile u Mitrovici i tako ostavile sever Kosova pod srpskom kontrolom. A sada se Srbija ponovo naoružava.“

„Zabrinutost u susednim zemljama“

U članku se navodi i da „politika približavanja Evrope Srbiji izaziva veliku zabrinutost u susednim zemljama. Naročito na Kosovu“. Potom se pominje i bojazan mnogih „kosovskih i bosanskih medija“ da su Sjedinjene Američke Države izgleda prihvatile politiku Evropske unije:

„Kosovo prebacuje Zapadu da potpuno pogrešno procenjuje vlast u Srbiji. Srbija se sada naoružava. Ali protiv koga? To se pitaju mnogi. Hrvatska je pre nekoliko nedelja kupila američke raketne sisteme i opremu. Usledila je nedvosmislena i brza reakcija. Ministarka spoljnih poslova Kosova Donika Gervala-Švarc pozvala je Evropsku uniju i Sjedinjene Američke Države da srpskom predsedniku pokažu gde mu je mesto: ’On mora da bude zaustavljen, pre nego što krene u rat’“. Ta izjava šefice kosovske diplomatije je ujedno i poenta teksta novinara Eriha Ratfeldera, u berlinskom listu Tagescajtung.