„Ali ko je ta žena? Šta misli i šta stvarno oseća? Ko se stvarno krije iza te javne osobe koja uvek deluje kontrolisano“, pita se nedeljnik Špigel. I odgovara: „Autobiografija Angele Merkel o tome ne otkriva praktično ništa. I time možda baš sve.“ Autor potom napominje: „Ali ne želimo biti nepravedni. To je stvar očekivanja. Ko se nadao intimnim uvidima u privatni život dugo vremena najmoćnije žene na svetu – taj će biti razočaran.“

Razočaran je i nemački portal RedaktionsNetzwerk Deutschland: „Naravno, knjiga doktorke fizike jeste i ostaje stručna knjiga. Angeli Merkel ionako nikada nije ležalo davanje dubokih uvida u njen emocionalni svet. Ali ona, na žalost, ne izvodi ni filozofske spoznaje do kojih je sigurno došla tokom 16 godina na vlasti.“

Berlinski list Tagescajtung pak smatra: „Opis Angele Merkel njenih kancelarskih mandata nije razočaravajući zato što nedostaje pokajanja ili blistavih novih uvida, već zato što moć narušava stil. Sva opuštenost nestaje u uglavnom beživotnom nabrajanju događaja, kriza, aktera. Niko u nemačkoj politici ne poznaje Putina tako dobro kao Merkel. Ali, čak i opisi Putina ostaju neodređeni, površni, klišeizirani.“

Nedostatak samokritičnosti

Komentatoru lista Pasauer noje presse u autobiografiji nemačke kancelarke nedostaje samokritičnosti: „Greške? Zablude? Nije ih bilo tokom 16 godina njezina kancelarskog mandata, želi da nas uveri Merkel. Gas iz Rusije, popustljivost prema Putinu? Isforsirano odustajanje od nuklearne energije nakon Fukušime? Propadanje Bundesvera? Nekontrolisano otvaranje granica? Sve je urađeno kako treba, poručuje knjiga. Jer: odlučujuće su okolnosti u kojima se vodi politika. To je tako jednostavno.“

Tim kritikama pridružuje se i list Noje osnabriker cajtung: „Međunarodni ugled koji uživa bivša kancelarka i danas je jedinstven. Bilo bi primerenije da je i sama retrospektivno priznala da nije uvek bila u pravu. Samo mali broj novinara i političara dovodio je u pitanje njenu politiku prema Rusiji. Njena sopstvena stranka izbegavala je rasprave o njenoj politici prema izbeglicama, koju su mnogi već tada smatrali pogrešnom. Merkel je dugo bila kancelarka društva koje se previše uljuljkalo. Većina joj je verovala da će dobro rešiti stvari.“

„Na greške moraju da ukažu drugi“

Komentator lista Rojtlinger general-ancajger pak staje u odbranu bivše kancelarke: „Čini se uverljivim kada Merkel tvrdi da je u tadašnjoj situaciji delovala u skladu s najboljim znanjem i savešću. Danas se ljutimo na naivnost prema Rusiji, pre se verovalo u ’promenu kroz trgovinu’. Sigurno je bilo sukoba ciljeva. Kod korone, recimo, Merkel se odlučila za sigurnost, a protiv slobode. Može se optužiti za pogrešne odluke, ali moraju joj se priznati pošten karakter i dobre namere.“

A Merkiše odercajtung iz Frankfurta na Odri piše: „Ogroman odjek u javnosti na knjigu od preko 700 stranica pokazuje pre svega koliko je, nakon samo tri godine haosa ’semaforske’ koalicije, velika čežnja za dobrim starim vremenima Angele Merkel.“

Komentator zatim nastavlja: „Merkel snosi dobar deo političke odgovornosti za današnje stanje. Ali to, naravno, nije tema autobiografije. Merkel oblikuje sliku o sebi, svom vremenu i svom kancelarskom mandatu kako bi učestvovala u stvaranju njene slike za istoriju. Tu nema mesta za greške i zablude. Na njih moraju da ukažu drugi, čak i ako to narušava nostalgiju“, naglašava Merkiše odercajtung.