78 osoba. Toliko je građana iz Srbije i Makedonije 2010. zatražilo azil u Nemačkoj. 2.435 osoba. Toliko je potražioca azila iz Makedonije i Srbije u Nemačku došlo samo u septembru ove godine.

Fridrih: EU mora da ukine slobodno putovanje bez viza

S obzirom na povećanje broja potražilaca azila iz Srbije i Makedonije nemački ministar unutrašnjih poslova Hans-Peter Fridrih planira uvođenje mera protiv zloupotrebe azila. On želi da se nemačka policija angažuje u ubrzanju procesa rešavanja izbegličkog statusa, rekao je ministar za "Bild". On se takođe angažuje na nivou EU da se ponovo uvedu vize za građane Srbije i Makedonije. "Mora biti izvodljivo da EU što je brže moguće ponovo uvede vize za građane ovih zemalja", rekao je ministar Fridrih. Sličnog mišljenja su i ministri unutrašnjih poslova saveznih pokrajina Hesen i Bavarske. Osim toga, nemačko Ministarstvo unutrašnjih poslova je u intenzivnom kontaktu s vladama Srbije i Makedonije, navodi se u saopštenju ministra Fridriha.

Sudska presuda učinila Nemačku "još atraktivnijom"

"Smatramo da se u slučaju priliva ljudi iz Srbije i Makedonije sasvim jasno radi o zloupotrebi liberalizacije viznog režima. A na to se sada mora i reagovati", izjavio je predsednik Saveznog ureda za migraciju i izbeglice (BAMF) Manfred Šmit."Tu je reč i o prilivu relativno velikih porodičnih klanova", objašnjava Šmit u razgovoru za Dojče vele. Samo džeparac, koji im se trenutno u Nemačkoj isplaćuje, otprilike iznosi tri mesečne plate u Srbiji i Makedoniji. To su čisto ekonomski razlozi", kaže Šmit.

Problem pre svega predstavlja trajanje boravka ovih ljudi u Nemačkoj. "Kad ljudi koji dolaze iz Srbije ili Makedonije u Nemačkoj mogu da provedu dva ili tri meseca, novac koji za to vreme dobiju je dovoljan da se potom u Srbiji ili Makedoniji finansiraju u idućih šest ili devet meseci."

Priličnu ulogu u svemu igra i presuda Saveznog ustavnog suda u aprilu ove godine, po kojoj se iznos novca koji kao podršku od države dobijaju tražitelji azila, mora povisiti i izjednačiti s iznosima koji dobijaju i ostali socijalno ugroženi u Nemačkoj.

Pro Azil: "Nepotrebno dizanje panike"

Ipak, Marej Pelcer, predstavnica nezavisne organizacije Pro Azil, smatra da se ova rasprava razvija u sasvim pogrešnom pravcu. "Tu je reč o potpuno nepotrebnom dizanju panike i stvaranju pogrešne, neprijateljske atmosfere", tvrdi Pelcer i dodaje da bi to mogo negativno da se odrazi na opštu atmosferu u zemlji. Pelcer podseća na 1992. kada su u Rostoku bili održani najveći protesti protiv stranaca u Nemačkoj od završetka Drugog svetskog rata.

Dolazi zima, odlaze Romi

„Romi u svojoj domovini često žive u siromašnim smeštajima, u provizornim naseljima, u kojima zimi uopšte nisu zaštićeni od hladnoće", objašnjava Pelcer. Ona smatra da veliki broj Roma baš u jesen napušta svoju domovinu. Prema jednom izveštaju Amnesti Internešenela, 60 odsto Roma u Srbiji živi u ekonomski lošim uslovima. Životni vek, posebno kod žena, je niži od proseka u Srbiji.

Osim toga, kaže Pelcer, broj zahteva za azil i nije tako visok. Nemačka bi tome trebalo da pristupi opuštenije. Priznavanje prava na azil u Nemačkoj je ionako skoro jednako nuli. "U Francuskoj je drugačije", objašnjava ona. Tamo je Vrhovni sud odlučio da ovim ljudima treba da se omogući posebna zaštita. "Nezamislivo je da se ovde govori o zloupotrebi", smatra predstavnica Pro Azila.

U Berlinu je u subotu (13.10.) hiljade ljudi izašlo na ulice kako bi ukazali na tešku situaciju u kojoj se nalaze izbeglice. Oni su između ostalog zahtevali ukidanje prisilnog boravišta (Residenzpflicht) u Evropi, prema kome izbeglice, dok čekaju na rešavanje njihovog statusa, ne smeju da napuste region u kome borave.

Autorke: Štefani Hepner / Snježana Kobešćak (dapd)

Odg. urednica: Ivana Ivanović