Nemački ministar spoljnih poslova Johan Vadeful stao je iza izjava nemačkog kancelara Fridriha Merca o odnosu prema iranskom režimu i njegovom postupanju prema demonstrantima.

„Ako jedan režim može da suzbija demonstracije samo još upotrebom oružane sile, onda se vidi da je taj režim na svom kraju“, rekao je Vadeful za nemački javni servis ARD. Dodao je i da bi, ukoliko bi se brojevi žrtava makar približno potvrdili, bilo jasno da režim zaista preduzima sve mere kako bi se po svaku cenu održao na vlasti, pa time režim gubi svaki legitimitet i pravo da upravlja zemljom.

Mere protiv nečovečnog postupanja

Više od dve nedelje Iranke i Iranci protestuju zbog teške ekonomske krize i protiv autoritarnog i teokratskog sistema vlasti Islamske Republike. Snage bezbednosti sa velikom brutalnošću postupaju prema učesnicima protesta. Vrlo je verovatno da ima mnogo poginulih, ali tačni podaci još uvek nisu dostupni.

Vlasti su isključile redovan internet, tako da vrlo malo informacija dospeva u inostranstvo. Građani Irana su zato u velikoj meri upućeni na satelitsku uslugu Starlink, u vlasništvu Ilona Maska, kako bi sa svetom delili snimke protesta. Prema navodima finansijske službe Blumberg, Maskova kompanija Spejsiks učinila je tu uslugu besplatnom za Iran. Ipak, prema medijskim izveštajima, iranske vlasti su delimično uspele da spreče prijem signala.

Tokom vikenda su, prema pisanju američkih medija, vlasti u zapadnom Teheranu započele potragu za Starlink antenama i njihovu zaplenu. Antene i prijemnici za Starlink u Iranu su zabranjeni. Uprkos tome, procenjuje se da je u zemlju prokrijumčareno oko 20.000 terminala. Takođe su i obične satelitske antene zvanično zabranjene, a u više delova Teherana snage bezbednosti počele su i njihovu zaplenu.

Nepotvrđeni podaci o hiljadama mrtvih

Prema procenama jedne nevladine organizacije sa sedištem u SAD, u dosadašnjim masovnim protestima u Iranu ubijeno je najmanje 2.571 osoba. Od toga su 2.403 bile demonstranti koji su kritički orijentisani prema vlastima, dok je 147 osoba bilo „povezano s rukovodstvom u Teheranu“, navodi grupa Human Rights Activists News Agency (HRANA). Do sada je, navodno, uhapšeno više od 18.100 ljudi.

Te brojke trenutno ne mogu nezavisno da se provere. Međutim, tokom ranijih protesta pokazalo se da je ta organizacija, koju su osnovali aktivisti iz Irana, iznosila tačne podatke.

Takav nečovečan način postupanja jednog režima dugo nije viđen, ukazao je nemački šef diplomatije Vadeful, osvrćući se na brutalnu represiju nad učesnicima protesta. „To po podlosti više ne može da se nadmaši. Zbog toga pokušavamo da preduzmemo sve mere koje su na bilo koji način moguće kako bismo tom režimu stali na put.“

Mere protiv Revolucionarne garde?

Izrazi solidarnosti su minimum, ali politički mora da se učini više, rekao je Vadeful. On je predložio da se sankcije koje teško pogađaju režim ponovo stave na snagu i da se ubrza uvrštavanje iranske Revolucionarne garde na listu terorističkih organizacija. O tome je, kako je rekao ministar spoljnih poslova Nemačke, razgovarao sa visokom predstavnicom EU za spoljne poslove Kajom Kalas i drugim evropskim kolegama. Nemačka poziva sve evropske zemlje da Revolucionarnu gardu stave na listu terorističkih organizacija.

„Koristimo sva sredstva koja nam stoje na raspolaganju u okviru međunarodnog prava“, rekao je Vadeful, pre svega imajući u vidu sankcije.

Formalne razgovore sa režimom o situaciji u Iranu ili o nuklearnom naoružanju nemački šef diplomatije više ne želi da vodi i jasno poručuje: „Ovaj režim osuđujemo, ovaj režim mora biti jasno izolovan.“ Saradnja između Irana, Rusije i Kine predstavlja „trougao koji je odgovoran za mnogo nesreće u svetu“, rekao je Vadeful.

Prema navodima jedne kurdske organizacije za ljudska prava i Amnesti internešnala, mogla bi da bude izvršena i prva egzekucija učesnika najnovijeg talasa protesta. Predsednik SAD Donald Tramp upozorio je režim u Teheranu da će Sjedinjene Države „veoma oštro reagovati“ ukoliko dođe do egzekucija.

Iransko pravosuđe u međuvremenu je pokrenulo prve optužnice protiv uhapšenih demonstranata. Među optužbama je i „ratovanje protiv Boga“ – krivično delo koje se prema islamskom pravu u Iranu može kazniti smrtnom kaznom. I tokom ranijih talasa protesta pravosudni organi u zemlji izricali su i sprovodili smrtne presude.