Za Melisu je kuvanje postalo luksuz. Dvadesettrogodišnja studentkinja psihologije radije prošeta do studentske menze u Bonu. „Tamo možete da ručate za dva do tri evra“, kaže ona. Njoj svakog meseca stiže studentski kredit od 750 evra, kao i 219 evra dečijeg dodatka. Ali od tih hiljadu evra prihoda, već 400 evra ode na studentsku sobicu od 15 kvadratnih metara u jednom studentskom stanu.

„Jelo je prvo na čemu štedim. Ne moram da kuvam sa semenkama pinjola, već su dovoljni krompir, pavlaka i šnicla od soje“, kaže Melisa.

Naročito u periodu kada se plaća školarina za semestar, ona dospeva u finansijski škripac. Taj mesec plaća dodatno 300 evra – preko polovine od onog što Melisa, posle plaćanja kirije, ima za život.

-pročitajte još: Nemačka: U bogatoj zemlji svako peto dete je siromašno

Inflacija i energetska kriza

Ovogodišnji izveštaj o siromaštvu u Nemačkoj pokazuje da skoro svaki treći student živi ispod granice siromaštva. Andreas Aust, referent za socijalna pitanja krovne organizacije nemačkih humanitarnih organizacija (der Paritätische) kaže da bi se situacija zbog trenutne krize mogla i pogoršati.

„Roditelji će imati dodatne probleme da finansiraju svoju decu. Studentski kredit nije samo problem zbog nedovoljne sume, već i zato što ne ide dovoljno široko. Dobija ga samo manji broj studenata“, kaže Aust.

I zaista, tek svaki deveti od tri miliona studenata u Nemačkoj dobija državni kredit na osnovu Saveznog zakona o podršci školovanju. Prema definiciji, svaka osoba bi, bez obzira na socio-ekonomsku situaciju, morala da bude u prilici da završi svoje školovanje.

-pročitajte još: Kriza u Nemačkoj: na udaru srednja klasa

Visina kredita još uvek ispod granice siromaštva

Nemačka vlada je od ovog zimskog semestra povećala sumu koja se izdvaja za kreditiranje studiranja za 5,75 odsto, prilagođavajući i granicu prihoda koje imaju roditelji. Najveća moguća suma studentskog kredita od oktobra 2022. iznosi 934 evra, ako studenti ne žive više sa roditeljima. Andreas Aust smatra da to nije dovoljno, jer trenutna inflacija jednostavno poništava to povećanje.

I Rahel Šisler, predstavnica Saveza studentskih organizacija, koji predstavlja skoro trećinu studenata u Nemačkoj, smatra da je vladino povećanje studentskog kredita nedovoljno: „Najveći mogući državni kredit za studiranje još uvek je ispod granice siromaštva“, kaže Šisler.

Statistički je tako jer se u Nemačkoj osoba koja ima manje od 1.251 evro mesečno na raspolaganju smatra socijalno ugroženom, odnosno siromašnom.

Paušalna pomoć od 200 evra

Šisler kaže da je u međuvremenu uobičajeno da studenti imaju i po dva posla kako bi finansirali studiranje. „Radi se zato da bi se moglo studirati. Ali, dok se radi, ne stiže se da se studira.“

Nema zvaničnih podataka koliko je studenata prekinulo studiranje u poslednje dve godine. Šisler je čula od mnogih da je finansijski razlog igrao odlučujuću ulogu. „Odluka da se prekine studiranje donosi se i zbog rasta cena, pa ljudi ne žele samo da rade manje poslove za 450 evra mesečno, već traže posao od 40 sati nedeljno.“

Takozvanu „energetsku paušalu“ od 200 evra koju bi vlada trebalo da se isplati studentima, stručnjaci smatraju „simboličnim činom“. Osim toga, Aust smatra da je administrativno potpuno nejasno „kako će novac stići do studenata“.

-pročitajte još: Bogata Nemačka, siromašni Nemci

Broj novoupisanih studenata opada. Svakog drugog studenta u Nemačkoj roditelji finansijski potpomažu. Andreas Aust smatra da se srednjoročno rast cena životnih namirnica i energenata može odraziti na šanse da se pristupi obrazovanju u Nemačkoj.

„Oni koji nemaju dovoljno novaca, dobro će razmisliti da li će poslati decu da studiraju ili će izabrati tradicionalni put – da se deca zaposle, zarađuju pare i da se više ne ulaže u njihovo obrazovanje“, kaže Aust.

Prema podacima nemačkog Saveznog zavoda za statistiku, broj novih studenata je 2021. opao. To ima i demografske razloge, delimično je uzrok i pandemija korone: zašto da se studira ako se ionako sedi kod kuće?

Novo privremeno zatvaranje univerziteta?

Naime, univerziteti su početkom 2020. bili prve institucije koje su u pandemiji bile zatvorene, a poslednji su koji su se ponovo otvorili. Nije isključeno da studenti ponovo dožive zatvaranje univerziteta – zbog energetskih troškova.

Univerziteti spadaju u takozvanu „kritičnu infrastrukturu“, pa imaju prednost u zimskom snabdevanju energijom. Međutim, neki univerziteti već razmišljaju da skrate radno vreme zbog cene energenata ili da produže božićni i novogodišnji raspust. Na primer, Tehnički univerzitet Berlin planira „zatvaranje krajem godine“, od 19. decembra, do 4. januara. U tom periodu se isključuje grejanje i sva rasveta, sva se vrata zaključavaju.

Rahel Šisler o svemu tome kaže: „Ako dođe do zatvaranja univerziteta, onda je to samo prebacivanje problema s jednog polja na drugo. Troškovi električne energije negde moraju da se plate. Naposletku, to će biti studenti, jer uče kod kuće.“

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.