Politička drama „Žuta pisma" berlinskog reditelja Ilkera Čataka osvojila je Zlatnog medveda na Berlinalu, saopštili su organizatori. Time je prvi put posle više od dve decenije film jednog nemačkog reditelja dobio najvažnije priznanje festivala.

Poslednji put to se dogodilo 2004. godine, kada je film „Gegen die Wand" (Glavom kroz zid) reditelja Fatiha Akina osvojio Zlatnog medveda.

Čatak, koji je i koscenarista filma, u „Žutim pismima" priča priču o turskom umetničkom paru iz pozorišnog sveta u Ankari. Njihovi politički stavovi dovode do gubitka posla i finansijskih problema. Čatak poznat i po ostvarenju „Das Lehrerzimmer" (Zbornica).

Nagrada za najbolju glumicu takođe je pripala Nemačkoj: Sandra Hiler osvojila je Srebrnog medveda za ulogu u drami „Rose" (Roze). U tom filmu četrdesetsedmogodišnja glumica tumači ženu koja se u 17. veku, u jednom malom i zabačenom selu, predstavlja kao muškarac. Glumica iz Tiringije već je 2006. godine osvojila Srebrnog medveda za najbolju glumicu za ulogu u drami „Rekvijem".

Veliku nagradu žirija dobila je tragedija „Kurtuluš" (Oslobođenje) turskog reditelja Emina Alpera. Film, koji stilski podseća na vestern, govori o smrtonosnom sukobu dve seoske zajednice.

Drama o demenciji „Queen at Sea" (Kraljica na moru) američkog reditelja Lensa Hamera osvojila je dve nagrade: priznanje žirija, kao i Srebrnog medveda za najbolju sporednu glumačku ulogu, koji su dobili britanski glumci Ana Kolder-Maršal i Tom Kortni.

Nagrada za režiju pripala je Britancu Grantu Giju za portret džez muzičara „Everybody Digs Bill Evans" (Svi vole Bila Evansa).

Kanađanka Ženevjev Dili-de Sel dobila je Srebrnog medveda za scenario igranog filma „Nina Roza".

Za izuzetan umetnički doprinos nagrađen je film „Yo (Love is a Rebellious Bird)" (Ljubav je buntovna ptica), autorke iz SAD Ane Fič i Bankera Vajta.

Palestinski reditelj kritikovao nemačku vladu - ministar napustio salu

Drama „Chronicles From the Siege" (Hronike iz opsade) sirijsko-palestinskog autora Abdale Alhatiba proglašena je najboljim debitantskim igranim filmom na Berlinalu.

Zahvaljujući se na nagradi Alhatib je oštro kritikoovao stava nemačke vlade prema ratu u Gazi. „Pamtićemo svakoga ko je bio uz nas i pamtićemo svakoga ko je bio protiv nas“, rekao je reditelj, koji je sa sobom doneo palestinsku zastavu.

Alhatib je nemačku vladu optužio da je faktički partner onoga što je nazvao „genocidom u Pojasu Gaze“. Izraelska vlada odbacuje tvrdnje da u Gazi sprovodi genocid — što je i stav nemačke vlade — i govori o samoobrani nakon terorističkog napada islamističkih ekstremista na jevrejsku državu 7. oktobra 2023. godine.

Tokom Alhatibovog govora Karsten Šnajder (SPD) ministar za životnu sredinu, zaštitu klime i nuklearnu bezbednost, koji je kao jedini predstavnik vlade prisustvovao završnoj svečanosti - napustio je salu „Ministar Šnajder smatra ove izjave neprihvatljivim“, saopštio je kasnije ministrov portparol.

Pre toga je i libanska rediteljka Mari-Roz Osta, nagrađena za kratki film, na sceni kritikovala izraelsko vođenje rata, ne pominjući masakr od 7. oktobra. 

Voditeljka Dezire Nosbuš potom je rekla da je „sigurna da su naša srca uz sve ljude koji pate, bilo zbog ratova ili terorizma“.

Završna svečanost bila je poput samog festivala, rekla je direktorka Berlinala Triša Tatl.
„To je mesto na kojem umetnici mogu da govore, a ponekad govore na način koji je neprijatan ili kontroverzan, ali važno je da im pružimo taj prostor.“ Dodala je da nije uvek prijatno voditi takve rasprave.

Da li filmski autori moraju stalno politički da se izjašnjavaju?

U otvorenom pismu više filmskih autora optužilo je Berlinale da se nije dovoljno jasno odredio prema ratu u Gazi i čak govorilo o cenzuri. Tatl je to odbacila i stala u odbranu predsednika žirija, Vima Vendersa, koji je bio kritikovan zbog izjave da bi filmski autori trebalo da se drže podalje od politike. Iz njegovog odgovora izdvojen je samo jedan deo, naglasila je Tatl.

„Pitanje da li bi filmski autori ili drugi umetnici trebao ili čak moraju politički da se izjašnjavaju — ne postavlja se tek odskoro. Ipak, čini se da je rasprava postala oštrija, a polarizacija veća. Umetnici su tokom Berlinala više puta bili pitani o svojim političkim stavovima. Ali festivalski prostor ne mora biti parlament“, rekao je i reditelj Amir Faher Eldin na sceni.

Venders uputio apel političkim aktivistima

Venders je pročitao svojevrsni apel političkim aktivistima koji su ga prethodnih dana oštro kritikovali „Kao što filmovi Berlinala jasno pokazuju, većina nas filmskih autora vam aplaudira. Svi vam aplaudiramo. Radite neophodan i hrabar posao, ali mora li on biti u suprotnosti s našim? Moraju li se naši jezici sudarati?“

Dok društvene mreže mogu brzo i efikasno da mobilišu za humanitarne ciljeve, bioskop se, objasnio je, odlikuje empatijom, složenošću i dugotrajnim dejstvom. Mnogi nagrađeni filmovi pripovedaju priče koje se otvaraju ka širim društvenim i političkim kontekstima. To važi za Čatakova „Žuta pisma“, ali i za ostale dobitnike nagrada.

Berlinale je najvažniji filmski festival u Nemačkoj i jedan od najznačajnijih u svetu. Na 76. izdanju festivala, 22 filma takmičila su se u glavnoj konkurenciji za Zlatnog i Srebrne medvede.