Nemačko-iranski državljanin Džamšid Šarmahd pogubljen je u Iranu. Presuda o smrtnoj kazni donesena je na osnovu optužbi za terorizam. Zvanični pravosudni portal Misan objavio je da je izvršenje presude obavljeno jutros.

U Iranu se smrtne kazne obično izvršavaju vešanjem. Iako Iran rigorozno sprovodi smrtne kazne, pogubljenja zapadnih stranaca su veoma retka.

Revolucionarni sud irana je 69-godišnjeg Šarmahda u februaru 2023. proglasio odgovornim za teroristički napad i optužio ga za saradnju sa stranim obaveštajnim službama. Prema islamskom zakonu, Šarmahd je osuđen zbog „korupcije na Zemlji". Smrtna presuda protiv Šarmahda potvrđena je u aprilu 2023. od strane Vrhovnog suda Irana.

Aktivisti za ljudska prava – posebno Šarmahdova ćerka Gazela, koja živi u SAD – do poslednjeg trenutka su se borili za njegovo oslobađanje. Nemačka vlada oštro je kritikovala smrtnu presudu i zahtevala Šarmahdovo oslobađanje.

Kako je Šarmahd završio u Iranu?

Opozicionar Džamšid Šarmahd, prema rečima njegove porodice, uhapšen je u leto 2020. u Dubaiju od strane iranske tajne službe i odveden Iran gde je od tada bio u zatvoru.

Šarmahd je navodno bio angažovan u iranskoj opozicionoj grupi Tondar („Grom"), koja se zalaže za obnovu monarhije. Iran ovu grupu optužuje za više terorističkih napada.

Šarmahdova porodica tvrdi da je priznanje dobijeno pod torturom i negira njegovu umešanost: njegova ćerka kaže da je njen otac samo kreirao veb-sajt Tondara i vodio emisije ove grupe na radiju.

U SAD je jednom već izbegao atentat pre nego što je 2020. očigledno na poslovnom putu, otet iz Dubaija. Od tada je, prema navodima porodice, bio u samici, a kontakt sa rodbinom bio je sporadičan.

Ništa nije vredelo

Svi protesti aktivista i političara, uključujući i nemačku vladu, ostali su bez efekta.

Šarmahdova porodica je često optuživala nemačku vladu da se nije dovoljno angažovala za Šarmahdovo oslobađanje.

Na upit Špigla u maju 2023, Ministarstvo spoljnih poslova Nemačke navelo je da su se „od prvog dana njegovog zatvaranja na svim diplomatskim nivoima" zalagali za njegovo oslobađanje, „bilo u Teheranu, u iranskoj ambasadi u Berlinu ili na nivou EU". Smrtnom presudom „masovno su povređena prava nemačkog državljanina". Kao odgovor, u Berlinu je naređena proterivanje dvojice članova iranske ambasade. „Savezna vlada će se nastaviti odlučno zalagati da smrtna kazna bude poništena", navelo je tada ministarstvo.

Izvršenje smrtne kazne verovatno će izazvati nove tenzije u diplomatskim odnosima između Teherana i Berlina.