„Nedostatak stručnih radnika postaje sve veći izazov za nemačka preduzeća“, izjavio je direktor konsultantske firme „Prognos“ Kristijan Bellhof. Ta firma sa sedištem u Bazelu, nastala izdvajanjem jednog instituta Bazelskog univerziteta, sprovela je naučno istraživanje o toj temi. Zaključak glasi: situacija će se na srednji rok dramatično zaoštriti. Tako bi prema toj studiji, 2030. godine Nemačkoj moglo da nedostaje oko tri miliona, a 2040. čak 3,3 miliona stručnih radnika. „Stručne radne snage nedostaje na svim područjima, s obzirom na to da godišta u kojima je bilo mnogo dece polako odlaze u penziju“, zaključak je „Prognosa“.

Iako se u međuvremenu ne računa s tako velikim smanjenjem broja stanovnika, broj ljudi sposobnih za rad i dalje će znatno da se smanjuje – za preko 10 odsto do 2040. godine, navodi se u upravo objavljenoj studiji. Uz to će, zbog sve jače međunarodne konkurencije, promene navika i principa kupovine osnovnih proizvoda i digitalizacije na gotovo svim područjima ekonomije, neka zanimanja izgubiti na značaju. Istovremeno, na brojnim područjima ubuduće će nedostajati stručnjaka, ukazuju naučnici firme „Prognos“.

Oni prognoziraju da će brojna zanimanja iz sektora kontrole i obezbeđenja u budućnosti polako da nestaju. I vozači kamiona i zaposleni na pakovanju paketa moraju da računaju da će njihov posao ubuduće da obavljaju roboti i automati. Isto važi i za knjigovođe, zaposlene u kreditnim institucijama i posrednike u prodaji nekretnina – ta zanimanja će dugoročno da zamene elektronski sistemi. Ali zato će već 2020, a još više 2030, da nedostaju menadžeri, naučnici, inženjeri, lekari, medicinsko osoblje i negovatelji, a donekle i oni koji bi radili u kreativnim zanimanjima i novinarstvu.

I Nemačka vlada se bavi tom temom

U izveštaju nemačke vlade o stanju stručne radne snage, kako se saznaje, ocenjuje se da je na tom području, uprkos određenom napretku, potrebno uložiti još mnogo truda. U jednom intervjuu za list „Nordvest cajtung“ nemačka ministarka rada Andrea Nales zahteva da se preduzmu mera protiv nedostatka stručnjaka. „S obzirom na promenu načina rada u budućnosti, pasivnost bi bila gruba greška“, smatra ta političarka socijaldemokrata (SPD). Ona predlaže uvođenja „računa-šansi za zaposlene“. Svako bi, nezavisno o imovnom stanju, trebalo da dobija novac koji bi mogao da investira u svoje dalja obrazovanje, predlaže ministarka rada.

I stručnjaci „Prognosa“ predlažu mere za smanjenje nedostatka stručne radne snage. U studiji se zalažu za „ofanzivu obrazovanja“. Naročito bi, prema njihovom mišljenju, trebalo da se podstiče strukovno obrazovanje kako bi se većem broju mladih ljudi omogućilo da steknu neko zanimanje. Kod akademskog obrazovanja je, ocenjuju, učinjeno već mnogo. Za ljude koji već rade potrebno je „efikasno, dodatno obrazovanje“, koje bi ih pripremalo za nova zanimanja koja nastaju primenom interneta u fabričkim halama. Osim toga, i ženama i muškarcima bi, nakon porodijskog odsustva, trebalo olakšati povratak na posao. A i starije osobe bi trebalo da budu dodatno motiviane da duže rade. Tim merama bi nedostatak stručne radne snage dugoročno mogao da bude smanjen na dva miliona. Uz to bi ljudi koji ne rade puno radno vreme trebalo da budu podstaknuti na produžetak radnog vremena.

U svim tim scenarijima već je ukalkulisano i to da u Nemačku svake godine dolazi 200.000 migranata. O tomu koliko potražioci azila koji su u poslednje vreme došli u Nemačku mogu da doprinesu smanjenju nedostatka stručne radne snage, u studiji nema govora. Stanje s nedostatkom stručne radne snage Savezna agencija za rad još ne ocenjuje kao „dramatično“. Njen Institut za istraživanje rada i zapošljavanja (IAB) trenutno ne sagledava da je nedostatak toliko veliki, i govori samo o nedostatku u nekim zanimanjima, recimo u mašinstvu, auto-industriji i informatici.

zdh/hb (dpa, rtr)

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android