Prva žrtva rata je istina. Proteklih nedelja je ubilačka ruska invazija na Ukrajinu pokazala istinitost te izreke. Ali u takvim vremenima je takođe tačno da se glasno izgovore neke istine koje u drugim okolnostima ne bi bile tako jasno izrečene.
To se desilo ovih dana kada je Martin Brudermiler, šef najvećeg svetskog hemijskog koncerna BASF, dao intervju za list „Frankfurter algemajne cajtung". Na pitanje da li Nemačka uvozom nafte i gasa finansira Putinov rat, on je odgovorio da je činjenica da su „ruske isporuke gasa do sada bile baza konkurentnosti naše industrije". Dodao je da bi zaustavljanje uvoza „razorilo naše blagostanje", pošto je to konkurentno snabdevanje energentima „bitan gradivni element ekonomske snage Nemačke".
Tako je šef BASF-a uspeo da veoma direktno opiše dosadašnji poslovni model Nemačke, koji je stvorio jednu od najsnažnijih ekonomija sveta i jednu od vodećih izvoznih nacija. Uvozili su se relativno jeftini energenti i na toj osnovi je visokorazvijena hemijska industrija s dobro plaćenim stručnjacima razvijala tražene proizvode, koji su onda uz dobru zaradu prodavani širom sveta. „Made in Germany“ – to su još uvek proizvodi svetskog glasa.
-pročitajte još: EU može bez gasa iz Rusije?
Rusija, Kina i globalizacija
Naravno, ima tu još faktora. Na primer – Kina. Nemačke firme pravovremeno su uskočile na kineski voz munjevitog razvoja. Tako je Kina postala i važan dobavljač sirovina i ogromno tržište za nemačke proizvode. Za nemačku automobilsku industriju Kina je trenutno najvažnije tržište na svetu. Samo Folksvagen tamo proda 40 odsto svojih automobila. Uz sve to ide i napredak globalizacije džinovskim koracima, što je išlo na ruku izvozno orijentisanoj zemlji kao što je Nemačka.
Jeftini ruski energenti, ogromno kinesko tržište, globalizacija i jaka domaća industrija – iz te mešavine nastale su dve stvari: sa jedne strane, ogroman trgovinski suficit (Nemačka izvozi neuporedivo više nego što uvozi, što je stalan predmet kritike nemačkih trgovinskih partnera), a s druge strane, razvila se ekstremna zavisnost od Rusije i Kine.
Sada se zbog brutalnog rata u Ukrajini mnogo toga poljuljalo. Isto kao i početkom pandemije, neki posmatrači govore o „kraju globalizacije" ili barem o tome da se mora steći veća nezavisnost kod određenih proizvoda. Nedostatak zaštitne opreme i medicinskih maski početkom pandemije mnogima u Nemačkoj otvorio je oči. Sve su glasniji bili zahtevi da se sprovede „rešoring" – vraćanje proizvodnih pogona u zemlju. Ali realizacija se pokazala kao veoma kompleksna priča.
Bipolarni ekonomski poredak?
Sada, posle ruske invazije, stvari su se ponovo promenile. Nemačka, pa i Evropa prinuđeni su da se emancipuju od uvoza ruskih energenata, ako se ne želi da se agresoru iz Kremlja stalno puni ratni budžet. A ponovo se postavlja i pitanje prevelike zavisnosti od Kine. Naime, Peking se u ovom sukobu svrstao na stranu Moskve – naravno, ne iz prevelike ljubavi prema Putinu, već zbog energetske žeđi, zbog ruskih sirovina i velikog tržišta. U svakom slučaju, te dve zemlje su složne u odbacivanju zapadnih vrednosti kao što su vladavina prava, sloboda mišljenja i tolerancija.
Rat je označio kraj „30 veličanstvenih godina globalizacije“, kaže poznati ekonomista Gabrijel Feldermajr. Hoće li se, dakle, svet raspasti u nove blokove? Ovde Zapad sa Evropljanima i Amerikancima, tamo Kina koja dominira savezom sa Rusijom i možda Indijom (mada je to teško zamisliti: Rusija kao mlađi partner, Indija zajedno sa Kinom?) Takav bipolarni svet koji bi nužno doveo do bipolarnog ekonomskog poretka, imao bi dramatične posledice za profitera globalizacije kao što je Nemačka.
Time bi, naime, bila izgubljena osnova za gore opisani ekonomski model. Dakle, potrebno je pronaći nešto novo. Nemačka ekonomija ipak je pokazala da poseduje izuzetnu sposobnost prilagođavanja. Ta sposobnost je i sada potrebna. Nova organizacija ukupnog snabdevanja zemlje energijom nudi jedinstvenu šansu ubrzanja ekološkog preoblikovanja ekonomije.
Moramo da se usmerimo na to da sami proizvedemo što više energije. Jeftina ekološka energija i zelena energija na bazi vodonika doveli bi do stvarne konkurentnosti Nemačke kao mesta proizvodnje. Ako bi se ostvario upravo objavljeni plan ministra privrede Roberta Habeka, prema kojem bi obnovljiva energija bila „od izuzetnog javnog interesa", a snabdevanje električnom energijom u roku od 13 godina skoro u potpunosti zasnovano na energiji vetra, sunca i biomase, bio bi to veliki potez.
Time bi i nemačka industrija bila u stanju da i dalje nudi svoje proizvode trošeći povoljnu energiju. Time bi se i u budućnosti obezbedilo blagostanje Nemaca.
Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.