Nakon kratkotrajnog oporavka u oktobru ove godine, raspoloženje vodećih nemačkih menadžera u novembru se ponovo pogoršalo. Poslovni ifo-indeks u novembru je, naime, opao u odnosnu na mesec dana ranije – sa 86,5 bodova, na 85,7. To je saopštio minhenski ifo-Institut nakon ankete sprovedene među oko 9.000 vodećih ljudi nemačke privrede.

Nakon četiri uzastopna pada (od juna do septembra) u oktobru je ifo-indeks zabeležio uzlaznu putanju. Međutim, nemačke firme sada ponovo sa skepsom analiziraju svoje poslovne modele, odnosno perspektive poslovanja u idućim mesecima. „Nemačkoj privredi nedostaje snage“, tako je predsednik ifo-Instituta Klemens Fuest sumirao rezultate aktuelnog istraživanja.

Znatno se pogoršalo raspoloženje preduzetnika u uslužnom sektoru, a pogoršalo se i u industriji. Razlog je pad broja narudžbina.

Kriza koja ne posustaje

Čitav niz konjunkturnih signala upućuje na zaključak da se izlazak iz krize ne nazire. Poslednji podaci po pitanju ekonomskog razvoja (od prošle nedelje) otkrili su, naime, da je nemačka nacionalna ekonomija u letnjem kvartalu 2024. porasla za samo 0,1 odsto. Tako je na jedvite jade izbegnuta recesija. U drugom kvartalu BDP je opao za 0,3 procenta. U prvom kvartalu ove godine zabeležen je mršavi plus od 0,2 odsto rasta BDP. O tehničkoj recesiji stručnjaci govore nakon dva negativna kvartala zaredom.

Još jedan važan indeks konjunkturnog razvoja koji se pažljivo prati na finansijskim tržištima, u međuvremenu je opao na najniži nivo u poslednjih devet meseci – radi se o takozvanom „Einkaufsmanagerindexu“, koji odslikava raspoloženje pre svega u prerađivačkom sektoru, odnosno u industrijskim preduzećima.

Kriza i u građevinarstvu

Zabrinutost vlada i u sektoru građevine, posebno nakon upravo objavljenih podataka o naručenim poslovima u idućem periodu. Nakon snažnog rasta broja naručenih poslova u avgustu, potražnja za uslugama građevinara je tokom septembra opet osetno opala. U odnosu na prethodni mesec, obim dogovorenih poslova opao je za 12,4 odsto, objavio je Savezni zavod za statistiku. Kad se uzmu u obzir prva tri kvartala 2024. i to uporedi s istim periodom prošle godine, pokazuje se da je nemačko građevinarstvo zabeležilo minus od dva odsto.

Nemačka centralna banka (Bundesbank) u svom aktuelnom mesečnom izveštaju procenjuje da bi upravo građevinarstvo moglo da bude jedan od sektora koji će i dalje da koči rast nacionalne privrede, odnosno BDP.

„Još uvek povišeni troškovi finansiranja, kao i izražena ekonomsko-politička nesigurnost i dalje negativno utiču na investicije, a time i na potražnju za građevinskim uslugama, odnosno kapitalnim dobrima“, navodi se u izveštaju.

Za očekivati je da će se nakon pobede Donald Trampa na američkim predsedničkim izborima, nemačka privreda suočiti s još većim izazovima. Tramp je, naime, tokom predizborne kampanje najavio da planira da uvede kaznene carine i na uvoz iz Evrope. Nakon povratka u Belu kuću Tramp bi mogao da forsira politiku protekcionizma američke privrede, a upravo bi Nemačka, kao evropski izvozni prvak, mogla posebno da bude ugrožena zbog takve politike ekonomskog izolacionizma.

Pesimistične prognoze

Zato ne iznenađuju pesimistički komentari nemačkih ekonomista i nije čudo što je ifo-indeks, nakon kratkotrajnog oporavka u oktobru, sada ponovo u padu – s dolaskom Donalda Trampa mogli bi da počnu da duvaju neugodni vetrovi za ionako uzdrmanu izvozno orijentisanu industriju Nemačke.

„Osim toga, preti i poduža pauza do formiranja nove vlade, tokom koje nemačka politika gotovo uopšte neće moći da reaguje, a kamoli da daje neke nove impulse“, ocenjuje Filip Šojermejer, ekonomista državne banke KfW. On ujedno smatra da se u 2025. ipak može očekivati malo rasta, pod uslovom da se pojača privatna potrošnja građana, odnosno da poraste obim investicija zahvaljujući očekivanom padu kamatnih stopa.

„Prema mišljenju ispitanih preduzeća teško da trenutno raspoloženje može biti gore“, komentariše Jens-Oliver Niklaš, ekonomist banke LBBW. I kako dodaje moramo se zapitati i zašto bi situacija sad uopšte i trebalo da bude bolja? Na domaćem tržištu vlada zastoj, a u ostatku sveta rizici se pojačavaju, napominje Niklaš. I izvodi sledeći zaključak: „Zato ćemo ostati u zoni pesimizma, a u idućoj godini očekujemo dodatni pad bruto domaćeg proizvoda.“