Nemačka ministarka privrede Katarina Rajhe želi da tokom svoje posete Kini odlučno zastupa nemačku privredu. „U prošlosti nismo dovoljno jasno imenovali svoje interese“, rekla je Rajhe za dnevni list „Kelner štatananzajger".

Kineska konkurencija sa svojim subvencionisanim proizvodima predstavlja veliki problem za nemačku privredu. Kako se s tim nositi? Sebastijan Rolof, portparol socijaldemokratskog poslaničkog kluba u Bundestagu za pitanja ekonomske politike, prati Rajhe na putovanju u Kinu i preporučuje samouveren nastup.

„Nestaju nam ogromna tržišta za plasman robe, a Kinezi nam konkurišu na visokom nivou, naročito, na primer, u oblasti mašinske industrije“, kaže Rolof. On dodaje da politika može da održi otvoren kanal razgovora sa kineskom vladom i da pokuša da razjasni određena pitanja. „I naravno, radi se o okvirnim uslovima kada je reč o konkurentnosti nemačke privredne lokacije. Shodno tome, zadatak teško da može biti veći“, kaže Rolof.

Nuripur za zajednička putovanja u Kinu

Nemačka nije jedina koja ima problem sa kineskom konkurencijom. Takozvani kineski šok pogađa sve, širom sveta. Time se misli na snažan rast kineskog izvoza. Političar Zelenih Omid Nuripur, koji je član Nemačko-kineske parlamentarne grupe Bundestaga, zbog toga kritikuje pojedinačna putovanja.

„Mislim da ima mnogo smisla i da se to u Kini baš primeti kada nemačke ministarke i ministri putuju zajedno sa Luksemburgom i Rumunijom, nekad sa Poljskom i Italijom — dakle sa svojim kolegama. Imamo poprilično srodne interese u odnosu na Kinu i efikasniji smo kada smo zajedno", kaže Nuripur.

Nemačka kao epicentar kineskog šoka

Kineski šok posebno teško pogađa nemačku industriju. Prema studiji londonskog analitičkog centra Centar za evropsku reformu, Nemačka je čak epicentar tog talasa šoka. Iako to podriva ekonomsku bezbednost zemlje u važnim granama kao što su automobilska i hemijska industrija, nemačka vlada se tome ne suprotstavlja, kažu autori studije.

To nečinjenje ima visoku cenu, poput deindustrijalizacije, dodaje Jirgen Mates iz Instituta nemačke privrede u Kelnu, stručnjak za međunarodnu ekonomsku politiku. Kao protivmeru predlaže kompenzacione carine: „Na kraju krajeva, radi se o tome da se uspostavi fer konkurencija.“

Mates objašnjava: „Mi bismo zapravo želeli da postoji neka svetska antimonopolska institucija koja bi Kini zabranila subvencionisanje. Ili makar da Kini zabrani prodaju proizvoda koji su snažno subvencionisani." Ali toga, dodaje on, nema.

„I utoliko su kompenzacione carine drugo najbolje sredstvo. Ako gospođa Rajhe želi da u svom ministarstvu ponovo stavi u prvi plan ekonomsku politiku zasnovanu na pravilima tržišta, onda kompenzacione carine iz te perspektive definitivno spadaju u to“, uveren je Jirgen Mates.

Demohrišćanski političar odbacuje carine

Tomas Barejs prati svoju partijsku koleginicu iz Hrišćansko-demokratske unije (CDU) Rajhe u Kini. On nije pristalica carina. „Ne treba podizati previše trgovinskih barijera, jer sve trgovinske prepreke koje se podignu na kraju štete obema stranama i štete prosperitetu“, kaže on. „I zato bi upravo u vreme kada privreda ionako slabi trebalo da pazimo da ne uradimo nešto što će nam dugoročno doneti više štete nego koristi.“

Volker Trajer, šef sektora za spoljnu trgovinu pri Nemačkoj industrijskoj i trgovinskoj komori, prati poslovanje nemačkih kompanija širom sveta. Njegov moto je da se umesto vršenja pritiska ekonomski sarađuje i pronalaze rešenja.

„Mogao bih da nabrojim čitav niz tema u kojima je moguća veća saradnja i zato ovu posetu očekujemo sa velikim optimizmom, jer ministarka može da otvori novo poglavlje boljih odnosa između kineske i nemačke privrede“, kaže Trajer. Ali on je takođe za to da se otvoreno razgovara o problemima kao što su subvencije, otežan pristup kritičnim sirovinama ili zaštita intelektualne svojine. „Lista je duga", konstatuje Trajer.