Novom strategijom NATO želi da spreči da postane dinosaurus u bezbednosnoj politici - za kojeg više nema mesta na ovom svetu. Zato ovaj vojni savez, sa 28 zemalja članica, mora da se modernizuje i prilagodi novim opasnostima. Na tome radi Anders Fog Rasmusen, od kako je došao na položaj generalnog sekretara pre godinu dana.

U Berlinu je Rasmusen izneo nekoliko slabih tačaka, koje bi novom strategijom trebalo da budu prevaziđene. Reč je pre svega o poukama iz vojnih akcija u Avganistanu. Rasmusen je kaže: “Nato mora bolje da sarađuje sa ostalim organizacijama i institucijama koje pružaju civilnu pomoć, na primer sa Ujedinjenim nacijama i Evropskom unijom.“

Druga tema: planirani antiraketni štit

Više od 30 zemalja u međuvremenu ima rakete kojima mogu da napadnu druge zemlje. Rasmusen zato podvlači: "Nadam se da će šefovi država i vlada na samitu NATO u Lisabonu doneti odluku o zaštiti Evrope od raketnih napada i da će uz to ići ponuda Rusiji da sa nama sarađuje jer bi i ona u tome imala koristi.“

U spoljnopolitički koncept nemačke vlade uklapa se ideja o većem učešću Rusije. Prema oceni nemačke kancelarke Angele Merkel „veliki je napredak što i ruski predsednik Dmitrij Medvedev učestvuje na samitu NATO u Lisabonu“. Ali prema njenom mišljenju, suviše se predaleko ide, kada se govori o „uključenju Rusije u savez.“

U potrazi za novim partnerima

„Mislim da ne treba da preopterećujemo jedni druge. Uključenje Rusije u NATO bi previše. Reč je o partnerstvu, i ako uspemo da ostvarimo strateško partnerstvo, kao i da ga konkretizujemo, onda na konkretnim projektima treba i da pokažemo kako sarađujemo“, izjavila je kancelarka.

Buduće partnere vojnog saveza NATO će tražiti i van transatlantskog prostora - što je odgovor na globalizaciju i nove opasnosti. Nova strategija NATO saveza trebalo bi da obuhvati i moguće napade na računarske sisteme – što je predlog koji Berlin za sada odbija.

Autori: Nina Verkhojzer, Mirjana Veljković

Odg. urednik: Jakov I. Leon