U sudnicama Kenije često se vode postupci uz neobične materijalne dokaze: hiljade mrava zapakovanih u male kapsule. Posebno su traženi mravi vrste Messor cephalotes, poznate i kao veliki afrički žetelac. Te životinje ubrajaju se među najveće mrave na svetu. Tržišna vrednost jedne kraljice prelazi 200 evra.

Izvoz divljih životinja iz Kenije u načelu je zabranjen, naročito zbog ilegalnih suvenira napravljenih od slonova i nosoroga ubijenih u krivolovu. Kenija i mnoge afričke države imaju veoma stroge zakone protiv krijumčarenja divljih životinja.

Gde su ih samo iskopali?

Visoke kazne trebalo bi da služe kao sredstvo odvraćanja od šverca, ali čini se da ni to ne pomaže. Prošle godine službe su zaustavile i četvoricu muškaraca, od kojih su dvojica bili Belgijanci stari 19 godina koji su sebe nazvali „bandom mrava". Želeli su da prokrijumčare 5.500 mravljih kraljica u Evropu. Osuđeni su na novčane kazne od oko 5.000 evra.

U sličnim slučajevima na aerodrom često pozivaju entomologa i jednog od vodećih afričkih stručnjaka za mrave, Dina Martinsa.

„Bio sam šokiran“, kaže on. „Ne samo zbog ogromnog broja životinja, već i zato što je reč o kraljicama mrava.“

Kako svedoči, među zaplenjenim životinjama bile su mlade kraljice iskopane iz svojih podzemnih gnezda. Takve kraljice imaju krila kako bi mogle da odlete i osnuju nova gnezda.

„Ako se kraljice skupljaju u tom kritičnom trenutku, prekida se ključni korak u nastanku novih kolonija.“

Time se šteti i ekosistemu Kenije, jer mravi prenose seme trava i tako omogućavaju stalnu obnovu vegetacije u savani.

Mravi su „kul“ u Evropi

U Evropi je, naročito među mladima, sve popularniji trend držanja mrava kao kućnih ljubimaca. Drže ih u staklenim terarijumima u kojima kraljica stvara potomstvo i tako osniva novu populaciju.

Jedan od njih je, nazovimo ga, Mihael Majer. Tokom studija želeo je nekakvo društvo u stanu i tražio kućnog ljubimca koji zahteva malo brige.

„Kod mrava nije naročito važno da li ih hranim danas ili sutra“, kaže on.

Nekada je držao gotovo 30 kolonija u prostoriji posebno uređenoj za njih. Danas ih ima još samo četiri. Priznaje da su među ljubiteljima mrava traženi egzotični rodovi zato što ne miruju tokom zime.

„Tako tokom cele godine imate nešto od svojih životinja.“

Na internetu postoji mnoštvo prodavnica i dovoljno je nekoliko klikova da mravi poštom krenu ka vama. Pitanje prestiža za takve prodavnice jeste da imaju kategoriju „African Ants“. Među ponuđenim vrstama gotovo po pravilu nalazi se i ona koja je više puta otkrivena na aerodromu u Keniji.

Ako se trgovci upitaju kako su životinje dospele u Evropu, odgovor uglavnom izostaje. Ni prodavci koji ističu da imaju „dozvolu za uvoz“ ne odgovaraju radoznalim novinarima. Jer, ta trgovina odvija se u pravno sivoj zoni.

Prema Međunarodnoj konvenciji o trgovini ugroženim vrstama (CITES), mravi se - ne smatraju ugroženom vrstom. Njihova trgovina zbog toga nije zabranjena niti posebno regulisana na svetskom nivou. 

Velika zarada, minimalan rizik

Biolog Rasel Grej bavi se švercom svih vrsta životinja i učestvuje u radu organizacije Global Initiative Against Transnational Organised Crime. On svedoči da je i bez mrava krijumčarenja divljih životinja sve više, dobrim delom zahvaljujući internetu.

„Najvažniji zaključak jeste da to više nije marginalni problem skriven na opskurnim internet-stranicama. Danas ponudu prokrijumčarenih životinja vidimo i na uobičajenim platformama poput Fejsbuka.“

Njegov tim je prošle godine pretražio više od 60 platformi. Pronašli su 266.000 oglasa sa jasno istaknutim cenama. Ukupna vrednost tih oglasa iznosila je oko 58 miliona evra, a i to je izračunato bez insekata.

Grej procenjuje: „Ako bi se uzela u obzir celokupna internet-trgovina divljim životinjama, verovatno je reč o tržištu vrednom više milijardi dolara.“

Biolog Kris Šepard iz američkog Centra za biološku raznovrsnost takođe ističe da je zarada od šverca životinja približno jednaka zaradi od trgovine narkoticima, „ali je rizik znatno manji“.

A kada neke životinjske vrste zaista postanu vredna roba, za njih počinje da se interesuje i organizovani kriminal. Zato Šepard traži stroža pravila i da se u konvenciju o zabrani obavezno uključe i insekti, naročito mravi.

Nema interneta zbog mrava, i u Bavarskoj

Mravi su i u Nemačkoj već dospeli na naslovne strane. U južnoj Nemačkoj se povremeno dešava da čitave kolonije velike žlezdaste vrste mrava iz Severne Afrike osnuju gnezda u razvodnim ormarićima telefonske i elektro-mreže.

To zatim iznova izaziva kratke spojeve i prekide u radu sistema.

To je u međuvremenu postao međunarodni problem. Prošlog leta sastali su se nadležni iz Austrije, Švajcarske i južne Nemačke kako bi razmotrili šta da preduzmu. Na konferenciji o mravima održanoj tokom leta 2025. razmenjivali su iskustva.

Problem predstavljaju i klimatske promene. Nekada ti afrički mravi ne bi mogli dugo da prežive sneg i mraz. Ali sa višim temperaturama ta vrsta se sve bolje prilagođava i srednjoj Evropi.

Šepard, međutim, upozorava da većina takvih invazivnih mrava u Evropu stiže preko uvoza biljaka, a ne putem internet-trgovine. Ipak, ni to nije bez rizika: niko ne može da garantuje da kolonije jednog dana neće biti puštene „na slobodu“ u prirodu Evrope.

Sakupljači poput Majera dobro poznaju te rasprave. Po njegovom mišljenju, kada nekoga prestane da zanima njegova zbirka mrava, bilo bi bolje da ih preda nekome drugom ili, ako ništa drugo, da ih humano usmrti na stručan način, umesto da ih pusti u prirodu.

Za Šeparda takve rasprave nisu dovoljne. On smatra da i nadležne službe moraju nešto da preduzmu.