Iako za sada ne postoji nikakva bezbednosna opasnost na terenu kada je reč o narušavanju mira u BiH, poslednjih dana pojačano je prisustvo snaga EUFOR-a, posebno ulaskom u zemlju preostalog dela kontingenta od 500 vojnika.

Pored toga, iz komande Althea (vojne misije EU u BiH) prihvaćena je ponuda Francuske da se iznad BiH od sutra izvode trenažni letovi mlaznim avionima. Kako se navodi, letovi će se odvijati „preko Zapadnog Balkana“ letelicama tipa Rafal sa nosača aviona „Šarl de Gol“, koji je u Sredozemnom moru.

„U ovakvim vremenima kada je sigurnosna ravnoteža u Evropi narušena, EU pokazuje stalnu posvećenost i odlučnost da podrži sigurno i stabilno okruženje u BiH i na Zapadnom Balkanu“, navode iz EUFOR-a.

Bezbednosna situacija je stabilna u regionu, smatraju analitičari, ali ističu da se nijedna od ovih vežbi ili pomeranja kopnenih jedinica ne odigrava slučajno. Zapad želi da pošalje jasnu poruku, ne samo BiH, već i prostoru cele biše Jugoslavije.

„Pojačanja koja šalje EUFOR jasna su poruka da se BiH vidi kao potencijalni izvor krize i namera je da se deluje preventivno. Da se prikazom sile pokaže da se iz EU gleda ka BiH, da se prati sve što se dešava u političkom ambijentu“, kaže beogradski vojni analitičar Aleksandar Radić.

„To je poruka da stvari moraju da ostanu ovakve kakve jesu, da ostanu stabilne“, ističe Radić.

Nema straha od konflikta

Krajem februara u BiH je stigla prva četa u okviru raspoređivanja dodatnih 500 pripadnika EUFOR-a. Poručuju da je aktiviranje rezervi „mera predostrožnosti za podršku već raspoređenom ljudstvu“ i „partnerima u BiH“.

Ovog vikenda počelo je raspoređivanje ostalih pripadnika vojne misije EU, pa će ih sa ovih 500, ukupno u biti 1.100.

„To je sve u okviru njihove misije i u okviru saglasnosti sa nadležnim organima BiH, uključujući i Predsedništvo“, kaže Duško Vejnović, profesor na Fakultetu za bezbednost u Banjaluci. „Samo je pitanje da li je ovo momenat za tako nešto, posebno za trenažne letove, s obzirom da su ljudi već dovoljno potreseni ratnim dešavanjima u Ukrajini.“

„Stvara se psihologija straha, šta bi moglo biti, šta bi se moglo dogoditi, da li bi etnonacionalisti u BiH mogli preduzeti neke radnje… Apelujem na političke elite, da prevaziđu sve razlike. A što se tiče konflikta, ne postoji šansa da ga bude na teritoriji BiH“, uveren je Vejnović.

Medijski ugao

Analitičari veruju da jedino medijska propaganda, koja je dostigla istorijski maksimum u sukobu Rusije i Ukrajine, može da izazove destabilizaciju i na prostoru Zapadnog Balkana. Dobar primer za to je nedavni poziv Ministarstva odbrane Srbije rezervnom sastavu za izvođenje vežbi ovog meseca.

Posle napisa u regionalnim medijima, Ministarstvo je pojasnilo da su u pitanju „obuke iz civilne zaštite“ koje se „odvija svake godine“. Napise u pojedinim medijima nazivaju „bolesnim i zlonamernim konstrukcijama“.

„Takva informacija bi u normalnim okolnostima prošla ispod radara jer je deo rutine, dok je sada više nego važna. Vojska Srbije sprovodi redovne aktivnosti“, kaže Radić.

„Čak su i posmatrači koji su zaduženi za bezbednost očekivali da će da bude nekih vežbi, ali ne zbog rata u Ukrajini, već zato što idu izbori u Srbiji. Pokazivanje vojske glasačkom telu je jedan od aduta“, dodaje on za DW.

Sa druge strane, iz Oružanih snaga BiH nema nikakvih informacija o stanju bezbednosti u zemlji, niti eventualnim aktivnostima.

Međutim, analitičari upozoravaju da kod eventualnog narušavanja stabilnosti Oružane snage BiH nemaju nikakav kapacitet da deluju, iz praktičnih razloga. Jer reforma te vojske ostavila je tri nacionalna puka unutar Oružanih snaga, što je u ovakvim situacijama čini više problem nego rešenje.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.