Švajcarski Tagesancajger donosi tekst pod naslovom: „Mali špijunski rat na Balkanu" u kojem piše da se mnogi na Balkanu dnevno hrane „rakijom, kafom i teorijama zavere". „Kada nestane struja, kriva je CIA. Kada je diktator Slobodan Milošević zbog srčanih problema umro u jednoj ćeliji Haškog tribunala, mnogi su bili čvrsto ubeđeni da ga je otrovala glavna tužiteljka Karla del Ponte." Omiljena razbibriga Srba – teorije zavere – ovekovečena je u komediji Dušana Kovačevića „Balkanski špijun" još osamdesetih godina, piše švajcarski list.

„O špijunaži, agentima i stranim tajnim službama na Balkanu se često govori i ovih dana", piše novinar Enver Robeli, opisujući šta je premijer Aleksandar Vučić na nedavnoj konferenciji za štampu rekao o špijunima i navodnom pokušaju puča u Crnoj Gori.  „Razočarani su oni koji su očekivali da najmoćniji političar zemlje iznese bliže podatke o navodnim počiniocima. (…) Time je medijima dao materijal za teorije zavere i više od toga. Nezavisni list Danas javlja da je prethodnih dana više Rusa izbačeno iz Srbije. Vučić tu informaciju nije demantovao i time pojačao sumnju da je Rusija htela da pokuša puč u Crnoj Gori kako bi sprečila ulazak te zemlje u NATO.

Nove teorije ohrabrila je ove sedmice i poseta Nikolaja Patruševa Beogradu. Šef Saveta bezbednosti Ruske Federacije, Putinov verni sledbenik, došao je kako bi navodno produbio saradnju sa srpskim službama. Ruski list Komersant je u petak preneo da je Patrušev u Beograd putovao iz sasvim drugog razloga: odande je navodno izveo više otkrivenih ruskih špijuna kako bi gurnuo skandal pod tepih. Moskva mesecima vrši pritisak na malu jadransku republiku Crnu Goru da se ne priključi savezu NATO", piše Tagesancajger. Dalje se opisuju događaji iz izbornog dana u Crnoj Gori, hapšenje srpskih državljana, i vlast Mila Đukanovića:

„Veruje se da njegov režim i porodica kontrolišu sve privredne aktivnosti u zemlji. Novinari koji kopaju po tom mulju žive rizične živote. Opozicionari ga zovu Kim Džong Milo. I pored toga Zapad velikodušno toleriše Đukanovića jer se ovaj izdaje za evropejca. Ulaskom njegove zemlje u NATO i poslednji deo jadranske obale postao bi teritorija Zapadne alijanse. Time Brisel i Vašington žele da prikoče sve jači uticaj Rusije na Balkanu. (…) Crnogorsko društvo je duboko podeljeno. Prema anketama samo 45 odsto Crnogoraca podržava ulazak u NATO. Slično kao u Srbiji mnogi građani Crne Gore vide Ruse kao bratski narod sa kojim ih povezuje pravoslavna veroispovest i sećanje na borbu protiv Otomanskog carstva."

Enver Robeli ovako završava tekst u Tagesancejgeru: „Može se sumnjati da će nove navodne zavere ikada biti do kraja razjašnjene. Ni u Crnoj Gori ni u Srbiji pravosuđe nije zaista nezavisno. Uostalom, političari rado brbljaju o velikim opasnostima kako bi u narodu probudili difuzne strahove. Tako se skreće pažnja sa stvarnih problema poput siromaštva, korupcije i organizovanog kriminala. Majstor ove bizarne politike je srpski premijer Aleksandar Vučić. On uporno ponavlja kako mu strane službe rade o glavi i konstruišu afere. (…) Dodaje da nema razloga za paniku jer srpski agenti dobro rade svoj posao. Naravno, zahvaljujući budnosti premijera. Ali to on ne mora da naglasi. To se podrazumeva." Kurioziteti poput špijunskih afera „daju teoretičarima zavere osećaj da Balkan – a posebno Srbija – stoje u centru svetske politike."

Austrijska novinska agencija APA takođe prenosi – a izveštaj preuzimaju mnogi portali – saznanja da je ruski bezbednjak Patrušev boravio u Beogradu kako bi navodno pokupio ruske špijune. To, navodi agencija, srpski zvaničnici nisu ni potvrdili ni demantovali.