Početak razmatranja srpskog zahteva za kandidaturu za Evropsku uniju ne može da bude poklon nego odluka zasnovana na određenim uslovima. Glavni uslov je i dalje saradnja Beograda sa Tribunalom u Hagu, a da li je ta saradnja dovoljna – procenjuju zemlje članice Unije. U ovom slučaju se odluka unutar EU donosi konsenzusom, dakle jednoglasno. Predsedavajuća EU, Belgija, ovo pitanje staviće na razmatranje prvog sledećeg Veća ministra spoljnih poslova. Zemlje članice će se konsultovati oko toga, a ovoga puta sve oči su ponovo uprte u Holandiju.

„Zemlje članice moraju da se drže svojih kriterijuma inače neće biti ozbiljno shvaćene. Na glavnom tužiocu Haškog tribunala Seržu Bramercu je da im da tehnički odgovor koji im je potreban, a koji se odnosi na napore Srbije u cilju hapšenja preostalih optuženika. Nakon toga dolazi do političke diskusije. Ali ovde se prvo čeka stav Bramerca“, objašnjava Nil Kempbel iz brisleskog Instituta za otvoreno društvo.

Iako Kembel nagalašava da se ništa ne dobija odlaganjem procesa približavanja Srbije EU, i da bi bilo bolje da se on „što brže desi“, uslovljenost saradnjom sa Tribunalom u Hagu je deo tog procesa i korak koji mora prvi da se pređe.

BiH zaslužila viznu liberalizaciju

Ni vizna liberalizacija nije politički poklon već je proces zasnovan na jasnim kriterijumima čije su ispunjavanje, preko učešća u ekspertskim misijama, nadgledale sve zemlje članice EU. To su činjenice koje Francuska mora da ima na umu ako preispituje izveštaj Evropske komisije kojim se daje zeleno svetlo za viznu liberalizaciju za BiH i Albaniju, smatraju u briselskom Institutu za otvoreno društvo. Vizna liberalizacija je tehnički proces na kome su ove dve zemlje radile dve godine, koji ih je koštao sredstava i vremena i čiji se kriterijumi ne mogu niti menjati niti dopunjavati.

„Uplitanje političke dimenzije u sve to je neprimereno“, kaže za Dojče vele, analitičar Instituta za otvoreno društvo, Nil Kempbel: „ Situacija sa Francuskim stavom bi trebalo da bude takva da se zna da su zemlje u procesu vizne liberalizacije ispunjavale uslove koji su bili zacrtani, a ne neke nove koji su se odjednom pojavili, kao što je na primer francusko pitanje o finansiranju političkih partija. Sam Bernar Kušner se složio da je vizna liberalizacija za ove zemlje pozitivna stvar. Kada je vizna liberalizacija u pitanju, i BiH i Albanija su spremne.“

Do bezviznog režima i uz 75 odsto podrške unutar EU

Evropski parlament je, kao svojevrsni glas naroda unutar EU, poslao jasnu podršku stavljanju BiH i Albanije na bezvizni režim. Konačnu odluku o tome bi na novembarskom Veću trebalo da donesu zemlje članice. Odluka će se donositi kvalifikovanom većinom, što znači da je za njeno izglasavanje potrebna podrška oko 75 posto glasova zemalja članica.

„Sve zemlje članice imaju svoj glas u Veću. Kada je vizna liberalizacija u pitanju, ide s na odobravanje kvalifikovanom većinom. Ako bi se Francuska tome suprotstavila morala bi da za to ima podršku drugih zemalja EU i to ne samo dve ili tri manje zemlje. Ne znam da li oni imaju takvu podršku, i mislim da bi trebalo da se odstupi od političkih diskusija i da se fokusira na kriterijume iz Mape puta i na to kako su zemlje na njih odgovorile“, kaže Nil Kempbel.

Autorka: Marina Maksimović, Brisel

Odg. urednik: Nemanja Rujević