Rusija nikada nije koristila gas ili naftu kao oružje za ucenu drugih zemalja, kažu predstavnici energetskih koncerna i političari zemalja prijateljski nastrojenih prema Moskvi. U sporu oko Ukrajine, međutim, stiče se dojam da je šef Kremlja Vladimir Putin strategiju prethodnika bacio u vodu.

Praktično je prazno najveće zapadnoevropsko skladište gasa ruskog koncerna Gazprom koje se nalazi u nemačkom Rehdenu. Popunjeno je samo šest odsto kapaciteta. Ostala skladišta popunjena su samo trinaest odsto – to je istorijski najniži nivo gasa u evropskim skladištima gasa usred zime.

Nemačka zavisi od ruskog gasa

Nemci se još ne smrzavaju, opskrba električnom energijom nije ograničena jer su skladišta gasa koji isporučuju firme iz Norveške i Holandije popunjena gotovo do pola.

No, ako bi Rusija, u slučaju eskalacije ukrajinskog sukoba, potpuno zatvorila dovod gasa, onda bi se Evropa a posebno Nemačka, suočile s ozbiljnim problemom. Rusija je s udelom od 55 posto daleko najveći isporučilac gasa u Nemačkoj, a slede Norveška (30 odsto) i Holandija (13 odsto).

Ko bi mogao popuniti prazninu u hitnom slučaju? Norveška je to već odbila. Iako ne može govoriti u ime energetskih kompanija, norveški premijer Jonas Gar Store je tokom nedavne posete Nemačkoj industrijskoj i trgovačkoj komori u Berlinu, izjavio: „ Koliko ja znam, proizvodnja se trenutno odvija punim kapacitetom. Ako ne bude isporuka iz Rusije, mi ne možemo popuniti prazninu.“

SAD bi mogle isporučiti više, ali...

Sada su sve oči uprte u Ameriku, jednog od najvećih svetskih proizvođača zemnog gasa. Prema pisanju agencije Rojters, američka vlada je s nemačkim i evropskim energetskim kompanijama dogovorila planove isporuke gasa Evropi u hitnim slučajevima. Razgovaralo se o odgađanju radova na održavanju kako bi proizvodnja gasa ostala na visokom nivou.

Međutim, kontaktirane energetske kompanije objasnile su da bi gubitak velikih količina gasa iz Rusije bilo teško nadomestiti, pozivajući se na oskudno snabdevanje gasom širom sveta. Nije poznato kojim su se kompanijama obratili predstavnici Stejt dipartmenta.

Portparol američko Saveta za nacionalnu bezbednost odbio je da komentariše te razgovore. Međutim, potvrdio je da je u toku planiranje za moguće vanredno stanje.

SAD su od decembra najveći svetski izvoznik tečnog gasa, prestigavši ​​Katar. Prema navodima agencije Blumberg, prošle godine je iz SAD isplovilo više od hiljadu teretnih brodova, koji su prevozili tečni prirodni gas. Polovina je otišla u Aziju, trećina u Evropu. Ipak, postoji skepsa u pogledu toga može li SAD u potpunosti nadoknaditi gubitak gasa koji dolazi iz Rusije.

Američke isporuke verovatno nisu dovoljne

Leonhard Birnbaum, šef energetskog diva e.on, u intervjuu za Handelsblat kaže da „SAD ne mogu da kompenzuju gas iz Rusije“.

Evropska komisija pokušava da smiriti situaciju i poručuje da se sistem snabdevanja u EU može nositi s velikom potražnjom i prekidima snabdevanja u većini delova Evrope. Međutim, priznaju da bi Evropi moglo zatrebati „više uvoza“ gasa.

Nemački ministar privrede Robert Habek smatra da je moguće dodatno povećati novostvorene kapacitete EU za proizvodnju tečnog gasa. Kapaciteti u Holandiji, Poljskoj i Italiji trenutno su iskorišćeni samo trideset odsto. „Kada bi se povećali na sto odsto, bilo bi moguće zadovoljiti ​​veliki deo potreba putem uvoza tečnog gasa iz EU“, rekao je za Špigel ovaj političar Zelenih.

Energetska stručnjakinja Klaudija Velenrojter s hamburškog Instituta za međunarodnu ekonomiju ne veruje da će to uopće biti potrebno. Uprkos napetoj situaciji, ne predviđa probleme u opskrbi. „Ne samo da Nemačka zavisi od ruskog gasa, neo i Rusija zavisi od prihoda od izvoza gasa“, kaže ona.

Nekoliko gasovoda opskrbljuje Evropu

Dugoročno, nemački ministar privrede planira da ojača kontrolu nad rezervama gasa u zemlji: zima je pokazala da je Nemačka sa smanjenim zalihama podložnija fluktuacijama cena i geopolitičkim napetostima. „Zato se moramo bolje pripremiti za sledeću zimu kako bi skladišta bila dobro popunjena“, rekao je Robert Habek. „To vidim kao politički zadatak.“

Najveći svetski proizvođač prirodnog gasa Gazprom isporučuje gas u Evropu preko nekoliko ruta. Osim rute preko Ukrajine, i gasovoda Jamal preko Belorusije i Poljske, gas teče i za Nemačku najvažnijim Severnim tokom direktno iz Rusije.

Severni tok 2 koji ide paralelno sa svojim gasovodom-blizancem je sada dovršen, ali još nije pušten u rad. Taj gasovod je predmet geopolitičkih sporova i nije realno da proradi tokom napetosti oko Ukrajine.

Tu je i takozvani Turski tok, čiji jedan krak nastavlja prek Balkana.

jr/nr (ard, dw)

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.