Kada Jirgen Todenhefer ima nešto da kaže, nemačko javno mnjenje spremno je da čuje. Ovaj 74-godišnjak, veteran politike, istraživačkog novinarstva i autor bestselera, posebno se rado oglašava o ratovima koje su zapadne države povele širom sveta. Talas izbeglica je sada bio povod da Todenhofer „predsednicima i šefovima vlada“ pošalje otvoreno pismo, koje je objavio i na Fejsbuku, gde njegove stavove čita bezmalo pola miliona ljudi. „Vaši ratovi su uzrok svetskog terorizma. Umesto nekoliko stotina međunarodnih terorista, koliko smo imali pre petnaest godina, sada ih imamo preko sto hiljada. Vaša cinična bezobzirnost vraća nam se kao bumerang“, poručuje Todenhefer svetskim moćnicima i nastavlja:

„Vi po običaju ni ne razmišljate o tome da zaista promenite svoju politiku. Lečite samo simptome. Time bezbednosna situacija svakog dana postaje sve nestabilnija i haotičnija. Novi ratovi, teroristički talasi i izbegličke katastrofe određivaće budućnost naše planete. Rat će jednog dana ponovo zakucati i na vrata Evrope. Svaki biznismen, koji bi poslovao poput vas, odavno bi bio otpušten ili bi sedeo u zatvoru. Vi ste totalni promašaj“, kaže autor. On je rado viđen gost najgledanijih tok-šou emisija javnog servisa i jedan od retkih žestokih kritičara globalizma i modernog imperijalizma koji dobija reč na velikoj sceni u Nemačkoj. U pismu poručuje: „Ljudi ovog sveta treba da ustanu protiv vas ratnih huškača i izrabljivača i da pruže otpor. Kao nekada Gandi, nenasilno, građanskom neposlušnošću.“

Ima ovaj antiglobalista zanimljivu istoriju pisanja otvorenih pisama. Prošlog decembra je proveo deset dana u Mosulu, gradu pod kontrolom Islamske države. Posetu je uredio Kristijan Emde, Nemac koji se pridružio džihadistima. O tome je Todenhefer napisao novi bestseler Inside IS – 10 dana u „Islamskoj državi“, reklamiran kao jedino istraživanje iz srca kalifata. Nakon toga će napisati otvoreno pismo samoprozvanom lideru kalifata Abu Bakr al Bagdadiju koje počinje ovako: „Poštovani kalife! Deset dana sam bio gost Vaše zemlje. Moj utisak je da je u suštini – osim nekih sporednih aspekata – većina poteza IS zapravo antiislamska. To je program suprotan islamu. Trebalo bi Vašu državu da preimenujete u Antiislamska država – AIS.“ Dalje Todenhefer znalački citira sure iz Kurana kojima Bagdadiju dokazuje da je islam religija mira i milosrđa.

Od jastreba do goluba

Pri tome je Todenhefer najbolje obavešten o visokoj politici: Od 1972. do 1990. bio je savezni poslanik demohrišćana i ubrajao se u jastrebove, zagovornike vojne doktrine. Već tada je kontroverznim potezima zavredio naslovnice nemačke štampe. Nakon jedne posete Čileu, tvrdio je da je zaslužan što je diktator Avgusto Pinoče oslobodio 4.500 političkih zatočenika. Osamdesetih putuje na avganistanski front, gde navodno čak učestvuje u jednoj akciji mudžahedina protiv sovjetske vojske. Tada je prema sopstvenim rečima ranjen u levo koleno. Povukao se iz aktivne politike kada 1990. nije uspeo da osvoji još jedan direktni mandat u svom izbornom okrugu.

Ipak, ovaj publicista i dalje uživa veliki ugled u islamskom svetu kao žustri kritičar američkih invazija na Avganistan i Irak. O tome je napisao više knjiga, uvek baziranih na podrobnim istraživanjima, i uvek bestselera. Publika redovno dobro reaguje na njegove stavove koji se ponekad graniče sa teorijom zavere: „Da pričamo otvoreno: Talibani, koji su zaveli režim terora u Avganistanu, zapravo su izum saudijskih i američkih tajnih službi. Isto važi za Al Kaidu“, rekao je pre deset godina u intervjuu mesečniku Cicero. Na optužbe da razbuktava antiamerikanizam Todenhefer je odgovorio: „Ja sam u stvari počasni pukovnik američke armije i mogu biti sve, ali nikako antiamerikanac. Ali ovo što trenutno radi američka administracija potpuno je neodgovorno.“

Očigledno uživa veliko poverenje i u šiitskom Iranu gde se 2010. sastao sa nekoliko visokih verskih vođa i predstavnicima tamošnjeg Ministarstva spoljnih poslova, obilazio reaktore u kojima se obogaćivao uranijum, navodno u medicinske svrhe. Iz toga je proizašao sastanak sa admiralom Denisom Blerom, tada koordinatorom svih američkih tajnih službi, nakon kojeg je Todenhefer slučajno ostavio papir na kojem je u četiri tačne bila iranska ponuda za trajni mir sa Sjedinjenim Državama. Još tada je Teheran nudio garancije da neće razvijati nuklearno naoružanje i da će doprineti stabilnosti regiona i borbi protiv terorizma.

Omiljen i kritikovan

Njegove knjige uvek su dočekivane baš onako kako bi se pretpostavilo: stotine hiljada ljudi hrlile su u knjižare da kupe primerak nečega što odskače od zvaničnih istina ponuđenih u mejnstrim štampi. Hvalili su ga uglavnom levičari, poput stanovitog Oskara Lafontena koji je u marksističkom listu Junge velt napisao da Todenhefer uspešno razotkriva američki program „uzgoja terorista“. Sa druge strane su najčitaniji listovi žestoko kritikovali „demogogiju“. Recimo Jozef Jofe, izdavač uglednog nedeljnika Cajt, piše da Todenhefer „ima čudnovatu simpatiju za nasilnike koji se bore protiv Zapada, posebno protiv Amerike i Izraela“. Oštro ga kritikuje i jevrejska zajednica u Nemačkoj. Noje cirher cajtung se pita kako je čovek koji je mrzeo komunizam iz dna duše postao zagriženi antiimperijalista.

Nije Todenheferov rad lišen preterivanja niti inscenacija. Tokom prošlogodišnjeg izraelskog raketiranja Gaze (kada je oštro kritikovao Izrael), autor je objavio fotografiju iz ruševina jedne palestinske kuće. No diseldorfski list Rajniše post je lepo primetio da oko Todenhefera leže potpuno neoštećene dečije igračke koje kao da su „maločas kupljene u prodavnici“. Postavljena scenografija? Dosoljavanje sopstvenih stavova? Za svoje poslednje otvoreno pismo Todenhefer otvoreno priznaje da ga je pisao i objavio u besu. „Dragi prijatelji, znam, pisma ne bi trebalo pisati u besu. Ali život je prekratak da bi se stalno obigravalo oko istine.“