Nekretnine? Često su suviše skupe. Deonice? To nije za one slabih živaca, s obzirom na cene koje se stalno i brzo menjaju. Zlato? Sigurna investicija, ali ne donosi ni dividend, ni kamatu. Pa da li je uopšte moguće investirati u vreme niskih kamata?

Mnogi Nemci su u toj situaciji vrlo pragmatični: većina štednje ipak završi na bankovnim računima, mada su kamatne stope niske i sve je više banaka koje na veće iznose sada čak naplaćuju zatezne kamate.

Štednja je „isto tako važna kao što je uvek i bila“, tvrde u svojim oglasima nemačke banke povodom Svetskog dana štednje (30. oktobra) – „ako to uradite kako treba“.

-pročitajte još: Nemcima se štednja sve manje isplati

Priče za malu decu?

Od 1925. godine Svetski dan štednje posebno je namenjen deci – njih pokušavaju već od malih nogu da navedu da što više štede. S kasicom-prasicom ispod ruke otići do najbliže banke, predati ušteđevinu, uzeti igračke koje se dobijaju na poklon – taj tradicionalni nemački ritual i ove godine je moguć. Banke širom zemlje mlade štediše mame poklonima.

Ali samo odneti novac u banku, uplatiti ga na račun i onda pustiti da on sam „radi“ i prikuplja lepu kamatu – to s obzirom na trajno niske kamatne stope više ne funkcioniše. Sada je potrebna “nova kultura štednje i ulaganja“, piše ekonomist DZ-banke Mihael Štapel: „Politika koja želi da podstiče održivu akumulaciju bogatstva među širokim slojevima stanovništva mora da ponudi povoljnije uslove."

Štedi se sve više

I zaštita investitora i strogi građevinski propisi su naravno opravdani, kaže Štapel. “Ali ako preterana regulacija dovodi do toga da normalne i nadasve važne kategorije ulaganja postaju praktično zatvorene za male ulagače, a mlade porodice s normalnim prihodima sebi više ne mogu da priušte sopstveni dom, ukazuje se potreba za ukidanjem suvišne birokratije i uspostavljanjem nove regulatorne ravnoteže.”

U praksi mnogi Nemci nadoknađuju gubitak prihoda od kamata stavljanjem još više novca na štedni račun. Udruženje nemačkih banaka (BVR) predviđa da će stopa štednje ove godine, delimično i kao posledica korona-krize, iznositi rekordnih 15 odsto. To znači da će privatna domaćinstva od 100 evra raspoloživog dohotka uštedeti oko 15 evra.

Do sada su najviše stope štednje u Nemačkoj, prema podacima Saveznog zavoda za statistiku, zabeležene 1991. odnosno 1992. godine – 12,9 odsto. Prošle godine ta stopa je iznosila 10,9 procenata.

Pandemija je povećala potrebu mnogih ulagača za sigurnošću. Nedavno istraživanje ponuđača fondova Union Investment pokazuje da je za više od trećine ljudi (35%) najvažnije da barem sačuvaju deponovani iznos u trenutku kada ga podižu. Takođe, trećina (32%) ljudi pridaje uz to veliku važnost mogućnosti da sa svojim novcem raspolažu u svakom trenutku.

Kriza kao šansa

Međutim, postoje i istraživanja koja pokazuju da pad vrednosti deonica na berzama u kontekstu korona-krize dovodi do toga da ulagači više kupuju deonice po relativno niskim cenama.

Aktuelno istraživanje Postbanke pokazuje da je za svakog desetog Nemca kriza bila prilika za posao s vrednosnim papirima: ili za ulazak u ulaganja, ili za nadopunjavanje investicionih fondova s kojima su već raspolagali.

Bogatstvo kao nikada ranije

Štednja s jedne strane i oporavak na berzama s druge – ta dva faktora doveli su do toga da Nemci nikada nisu bili bogatiji nego u poslednjih nekoliko meseci.

Prema procenama nemačke savezne banke Bundesbank, količina raspoloživog novca privatnih domaćinstava u drugom tromesečju 2020. porasla je na rekordnu vrednost od oko 6.630 milijardi evra. Redovna štednja se očigledno ipak isplati.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android