1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW
Zdravlje

Nemci boluju 20 dana godišnje, to ekonomiju skupo košta

27. januar 2024.

Zaposleni u Nemačkoj su prošle godine postavili rekord u bolovanjima. Najčešće se odsustvuje zbog prehlada, ali i psihičkih tegoba. A to sve možda ima veze sa tim što nove generacije drukčije razmišljaju.

Prehlada najčešći razlog izostanaka
Prehlada najčešći razlog izostanakaFoto: Thomas Koehler/photothek/picture alliance

„Značajan broj bolovanja doveo je do znatnih gubitaka u proizvodnji – bez natprosečno velikog broja bolovanja nemačka privreda bi porasla za skoro 0,5 odsto. Umesto toga, ekonomija se smanjila za 0,3 odsto“, kaže se u studiji Udruženja farmaceutskih kompanija koje se bave istraživanjem (VFA).

Te nalaze je preliminarno na svom portalu objavo javni servis ARD.

„Da 2023. nije ponovo bilo toliko mnogo bolovanja, moglo je dodatno da se privredi oko 26 milijardi evra“, pišu autori studije Klaus Mihelsen i Simon Junker.

Pored toga, to je dovelo do manjka poreskih prihoda od 15 milijardi evra. A zbog enormnog broja bolovanja u poslednje dve godine – zdravstvena osiguranja su izgubila pet milijardi evra.

Poređenje u međunarodnom kontekstu baca posebno svetlo na ovu situaciju, smatraju istraživači.

„Barem 2023. Nemačka je u pravom smislu reči bila ’bolesnik‘, čiji ekonomski učinak je talas bolesti znatno više opteretio nego u drugim zemljama.“

Najveća stopa bolovanja u metalskoj industriji

Kako bi se smanjile posledice talasa bolesti i bolovanja i ojačale ekonomske performanse, važno je ulagati u zdravlje i preventivu, kaže se u studiji. Jer, kada bi stope bolovanja iz poslednje dve godine postale novo normalno stanje, nemačka privreda bi na raspolaganju imala oko 350.000 zaposlenih manje.

Prema toj analizi, stope bolovanja su različite u različitim sektorima privrede. Zbog veličine odgovarajućih industrija, oko 70 procenata gubitka u proizvodnji nastalo je u proizvodnji vozila, mašinstvu, metalskoj, električnoj, farmaceutskoj i hemijskoj industriji. Najveća stopa bolovanja bila je u proizvodnji metala.

Zaposleni su prošle godine u proseku odsustvovali sa posla 20 dana, saopštilo je prošle sedmice zdravstveno osiguranje DAK. Prema njihovoj oceni, stopa bolovanja je ponovo dostigla rekordni nivo od 5,5 odsto kao već 2022.

Najviše prehlada i psihičkih tegoba

Najveće zdravstveno osiguranje u Nemačkoj Techniker Krankenkasse (TK) potvrdilo je izuzetno visoku stopu izostanaka zaposlenih u 2023. godini. To je znatno iznad nivoa pre pandemije. Zbog toga je svaki osiguranik u TK bio na bolovanju u proseku 19,4 dana.

„Kao i prethodne godine, glavni razlog bolovanje su grip, bronhitis ili neka druga virusna infekcija koju obično nazivamo – prehlada. Oni čine više od četvrtine dana bolovanja“, rekao je Jens Bas, izvršni direktor TK.

U proseku, svaki zaposleni je zbog prehlade bio odsutan 5,11 dana, a pre pandemije korone, zaposleni su iz tog razloga bili na bolovanju samo 2,37 dana. Drugi najčešći razlog za bolovanje su – bolesti psihe sa prosečno 3,6 dana godišnje.

I Zdravstveno osiguranje DAK je izvestilo: psihičke tegobe, kao što je depresija dovele su do 323 dana odsustva na svakih 100 osiguranika.

Mladi neće da trpe kao stariji

Zdravstveno osiguranje Pronova BKK je napravilo reprezentativnu anketu kako bi saznalo kako se različite generacije nose sa stresom i bolešću.

„Generacija mladih od 18 do 29 godina odrasta u nestabilnim vremenima, u stalnom kriznom režimu“, kaže industrijska psihološkinja Patricija Tam iz Pronova BKK.

„Pre svega, pandemija korone naučila je sve nas, ali i ovu mladu generaciju, da se uslovi života mogu naglo promeniti i da nema garancija za dugoročnu bezbednost i stabilnost.“

„Pošto nemaju osećaj da je pred njima bezbrižna budućnost, mlada generacija živi mnogo svesnije ovde i sada“, kaže psihološkinja.

Mlada generacija od samog početka karijere zahteva više prostora za zdravlje nego starije generacije, obraća više pažnje na mentalnu ravnotežu i ima očekivanja kao što je „dobar balans između posla i privatnog života“.

„U prošlosti su stariji ljudi prihvatali više nego što su mladi danas spremni da to učine. Češće su trpeli nezdrave uslove rada i manje preispitivali odluke i procese na poslu“, kaže Tam.

Preskoči sledeću sekciju Više o ovoj temi