Godišnjica napada Rusije na Ukrajinu obeležava se 24. februara. U tom ratu život je izgubilo desetine hiljada vojnika. I civilnih žrtava je mnogo. Prema podacima Visokog komesarijata UN za ljudska prava, među ukrajinskim civilnim stanovništvom ubijeno je najmanje 7.110 ljudi, dok je više od 11.000 povređeno, uključujući stotine dece. Ali, to su samo zvanično potvrđene brojke. Još uvek nema tačnih podataka o broju žrtava s druge strane borbene linije u Donbasu.

Rat u Ukrajini i njegove posledice i dalje su centralna tema u Nemačkoj. Građani su veoma zabrinuti. To pokazuju rezultati istraživanja „Dojčlandtrend“, koje za javni servis ARD sprovodi institut „Infratest-dimap“. Između 30. januara i 1. februara 2023. godine anketirano je 1.328 građanki i građana s pravom glasa.

Iako je odmah po izbijanju rata šok bio veći, 82 odsto Nemaca i dalje je zabrinuto za narod u Ukrajini. Istovremeno, zabrinuti su i za nemačku i evropsku bezbednost. Šest od deset nemačkih građana strahuje da bi ruski napadi mogli da se prošire na druge susedne zemlje. Slično toliko ih strahuje da bi Nemačka mogla da bude direktno uvučena u rat, a 68 odsto ispitanika izrazilo je zabrinutost da će rat imati negativne posledice po ekonomski razvoj Nemačke.

-pročitajte još: Međunarodno pravo: Kada je neka država „strana u ratu“?

Sada i borbeni tenkovi za Ukrajinu

Nemačka pruža finansijsku, humanitarnu i vojnu podršku Ukrajini. Trećina Nemaca i dalje je zadovoljna politikom nemačke vlade prema Ukrajini, dok je šest od deset ispitanika nezadovoljno. Međutim, nivo zadovoljstva ili nezadovoljstva zavisi od toga o kojoj temi je reč.

Na pitanje da li je pogrešna odluka kancelara Olafa Šolca da sada Ukrajini isporuči i borbene tenkove Leopard 2 koje traži vlada u Kijevu, 52 odsto gađana odgovorilo je da nije. S druge strane, 39 odsto ispitanika tu odluku smatra pogrešnom. Pritom postoje velike razlike među anketiranima, u zavisnosti od toga kojoj političkoj stranci su naklonjeni.

-pročitajte još: Da li su sada na redu borbeni avioni, pa onda podmornica...?

Odluka da se Ukrajini isporuče tenkovi svakako je uticala na raspoloženje nemačke javnosti. Dok je u januarskom istraživanju 25 odsto anketiranih izjavilo da isporuke oružja nisu dovoljno velike, to sada smatra samo 15 odsto građana. S druge strane, 35 odsto građana (11 odsto više nego u januaru) smatra da nemačke isporuke oružja idu predaleko.

Kada je reč o sankcijama protiv Rusije nema velikih promena, ali znatno više ispitanika smatra da su diplomatski napori zanemareni: 58 odsto ispitanika (šest odsto više nego u januaru) smatra da bi političari morali više da preduzmu kako bi se rat zaustavio.

Nemci vide Ukrajinu u EU i NATO

Da se vlast u Kijevu pita, Ukrajina bi već bila članica i Evropske unije i NATO. O integraciji Ukrajine u postojeće savezničke strukture govorilo se i pre 2022. godine, u okviru debate o održivoj bezbednosnoj arhitekturi u Evropi. Rasprave o tome intenzivirale su se nakon ruskog napada. U junu prošle godine, Ukrajini je zvanično dodeljen status kandidata za članstvo u EU.

I pored nešto slabije podrške dugoročnom prijemu Ukrajine u Evropsku uniju, 58 odsto Nemaca (pet odsto manje nego u martu 2022.) to i dalje podržava. Svaki drugi ispitanik Ukrajinu dugoročno vidi u NATO savezu (51%). U vreme ruske aneksije Krima, 2014. godine, većina građana tu mogućnost je isključivala.

Šta je s Bundesverom?

Nemačka je ušla u NATO 1955. godine i jedna je od najvećih zemalja tog vojnog saveza koji okuplja 30 zemalja. Rat u Ukrajini u mnogim zemljama je pokrenuo diskusiju o sopstvenim vojnim sposobnostima. To važi i za Nemačku i Bundesver. U okviru istraživanja „Dojčlandtrend“ građani su govorili i o toj temi.

Pokazalo se da je mišljenje javnosti o nemačkim oružanim snagama lošije nego prethodnih godina. Samo trećina ispitanika (35%) izjavila je da ima poverenja u Bundesver, dok je u septembru 2020. godine to izjavilo 59 odsto građana. Pritom važnu ulogu igraju problemi sa opremom. Samo osam odsto anketiranih smatra da je nemačka vojska adekvatno opremljena.

Tek 38 odsto ispitanih veruje da je Bundesver sa svojim partnerima iz Alijanse trenutno u stanju da odbije mogući napad na teritoriju NATO. To ima veze i s nedostatkom poverenja u unutrašnje strukture Bundesvera: 60 odsto ispitanika sumnja da se u Bundesveru preduzimaju adekvatne mere kako bi se rešio problem sa ekstremno desničarskim idejama.

Popularnost novog ministra odbrane

Novi nemački ministar odbrane, socijaldemokrata, Boris Pistorijus (SPD), suočava se s velikim izazovima, ali građani veruju da bi on mogao da pokrene promene u Bundesveru. Na listi najpopularnijih političara on je trenutno na četvrtom mestu. Ispred njega su samo ministarska spoljnih poslova Analena Berbok (Zeleni), ministar privrede Robert Habek (Zeleni) i kancelar Olaf Šolc (SPD).

Ukoliko bi se u nedelju u Nemačkoj održali parlamentarni izbori, SPD bi sa 20 odsto osvojenih glasova ponovo bio jači od stranke Zelenih (18%). Uprkos blagim gubicima, najviše glasova bi dobili demohrišćani (CDU/CSU), 27 odsto. Liberali (FDP) bi osvojili sedam odsto glasova, a stranka Levica sa četiri procenta ne bi prešla cenzus. Desničarska Alternativa za Nemačku (AfD) koja je osnovana pre deset godina, učvrstila je svoje mesto u Bundestagu. S osvojenih 15 odsto glasova AfD bi bila četvrta najjača snaga.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.