Kristijan Osterhaus zna vrlo dobro šta je kultura dobrodošlice. Kada su 2015. godine hiljade izbeglica došle u Nemačku, bio je jedan od prvih koji je organizovao pomoć.

„Nismo želeli da ponavljamo greške iz prošlosti“, kaže on i objašnjava da su dobrodošlicom izbeglicama želeli da pokažu da ne žele da ih marginalizuju. Sa još 30 volontera, Osterhaus se angažovao od jeseni 2015. u Bonu. Ta grupa se intenzivno posvetila izbeglicama koji su stizali uglavnom iz Sirije, uvek ih je bilo 40 do 50.

-pročitajte još: Migranti mnogo češće ostaju bez posla nego Nemci

Poput Osterhausa, u Nemačkoj su pomagale stotine hiljada ljudi. „Hteli smo da izbeglicama pružimo deo domovine“, rekao je Osterhaus sećajući se tog vremena.

Takvo angažovanje ljudi ušlo je u istoriju Nemačke kao „kultura dobrodošlice“. Ali tada – 2015. i 2016. godine – bilo je i ljudi koji su imali malo razumevanja za takav stav. Nisu želeli da prime izbeglice i migrante.

Više ljudi vidi prednosti koje donosi migracija

U reprezentativnoj studiji „Kultura dobrodošlice između stabilnosti i proboja“, Fondacija  Bertelsman istraživala je promene kulture dobrodošlice. Istraživanje je ustanovilo da Nemci sa više optimizma gledaju na migracije i doseljavanje nego pre nekoliko godina.

„U suštini, naša anketa pokazuje da je skeptičan stav prema doseljavanju u Nemačku doduše još uvek raširen, ali da se poslednjih godina umanjivao“, kaže Ulrike Viland, koautorka Bertelsmanovog istraživanja. „Istovremeno, danas više ljudi uviđaju moguće dobrobiti koje proističu iz migracije, pre svega za ekonomiju. A što se tiče stava o integraciji, pokazuje se da više ispitanika nego u proteklim godinama posmatra nejednakost šansi i diskriminaciju kao prepreke.“

-pročitajte još: Izbeglica iz Sirije zbog pretnji povukao kandidaturu za Bundestag

Ova fondacija od 2012. sprovodi reprezentativna istraživanja kako bi se društveni trendovi jasnije uočili. Na početku su istraživači javnog mnjenja hteli da ustanove šta Nemci misle o dolasku stranih stručnjaka. Posle debate o izbegličkom talasu 2015/2016, cilj je bio da se ustanovi šta Nemci misle o izbeglicama i migrantima.

U posmatranju migracije, pozitivne i negativne procene su otprilike jednako zastupljene. Ali krivulja pokazuje da su se stavovi od izbijanja diskusije polako menjali u pozitivnom pravcu.

Danas mnogi doseljavanje vide kao šansu da se prevladaju demografski i ekonomski problemi Nemačke. Dve trećine ispitanika smatraju da će se usporiti starenje stanovništva, više od polovine smatraju da će se doseljavanjem ublažiti nedostatak stručne radne snage, a skoro svaki drugi ispitanik smatra da će penzioni fondovi imati dodatni prihod zbog doseljavanja.

Ispitanici su pokazali i skeptičnost prema doseljavanju. Veliki broj smatra da će doseljavanje dodatno opteretiti socijalnu državu (67 odsto). Osim toga, mnogi se boje konflikta između „domicilnih“ i doseljenika (66 odsto).

Osim toga, mnogi vide moguće probleme u školama. Pritom migranti koji imaju cilj da pronađu posao ili da studiraju bivaju u većem procentu prihvaćeni (71. odsto) od ljudi koji bežeći iz svoje zemlje traže zaštitu (59 odsto).

Više od trećine Nemaca ne žele dodatne izbeglice

Istraživanje koje je sprovela Fondacija Bertelsman ipak jasno pokazuje da je u Nemačkoj veliki broj ljudi koji su još uvek skeptični prema izbeglicama.

U bonskoj incijativi Kristijana Osterhausa nekolicina volontera je prestala s radom zbog odbijanja dela društva da prihvati izbeglice. „Dok smo na početku bili deo društvenog pokreta, osećajući podršku, sada već godinama radimo protiv društvenog mejnstrima“, kaže Osterhaus.

Mada je tolerancija prema ljudima koji su napustili svoju zemlju poslednjih godina u Nemačkoj povećana, još uvek trećina ispitanika (36 odsto) smatra da Nemačka ne bi trebalo da primi dodatne izbeglice. Godine 2017. taj stav je zastupalo 54 odsto ispitanika. Petina ispitanika izbeglice vidi kao „privremene goste“ koji se ne moraju integrisati.

Ulrike Viland o tome kaže: „Rezultati ankete bi se mogli protumačiti tako, da petina stanovništva generalno ima odbijajući ili skeptičan stav, i izgleda da njihovo poimanje sveta uključuje popriličnu izolaciju društva u odnosu na migracije“. 

Jezik ostaje ključ

Aktuelna studija pokazuje da, kada je reč o preprekama za integraciju, osnovna tema uvek bude jezik kao ključ uključivanja u društvo. Ljudi koji imaju migrantsko poreklo još uvek su retki u politici, rukovodstvima preduzeća i u medijima. Ali studija je pokazala da su za bolju integraciju neophodni i bolji zakoni. Brojni su ispitanici koji veruju da bi samo tako mogle biti uklonjene prepreke na koje nailaze ljudi stranog porekla prilikom traženja stana, na šalterima institucija i u školama.

Nova koaliciona vlada koju predvode socijaldemokrati, a u njoj su Zeleni i Liberali, već je postavila smernice za više kulture dobrodošlice. Tako bi, na primer, ljudi kojima je odbijen zahtev za politički azil, dobili mogućnost da ostanu u Nemačkoj ako sami zarađuju za život i uče nemački. Dovođenje porodice u zemlju bi trebalo da se proširi na izbeglice, a i put do dobijanja državljanstva bi trebalo da se olakša.

Ulrike Viland smatra da je to principijelno ispravan put: „Ali važno je da društvo samo sebe pozitivno shvati kao doseljeničko. To je zajednički zadatak za politiku i civilno društvo. Oni moraju aktivno oblikovati dalje srastanje u raznolikosti.“

Čovek koji to godinama praktično radi pomažući izbeglicama, Kristijan Osterhaus, celu stvar vidi ovako: „Tada sam zaista imao utisak da se nemačko društvo otvorilo i promenilo i zaista mnogo naučilo“. Za njega su najbitniji ličan odnos i prijateljstva.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.