1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW
Društvo

Nemci se privatno naoružavaju

3. februar 2018.

Sve više Nemaca se oseća ugroženim, pa kursevi samoodbrane i oružje za zastrašivanje imaju veliku prođu. Osećaj nesigurnosti ima mnoge uzroke. Stručnjaci kažu da veću pažnju treba posvetiti socijalnim problemima građana.

Kleiner Waffenschein liegt neben einer Walther P22
Foto: picture-alliance/dpa/O.Killig

Nemci se naoružavaju. Sve više građana nabavlja takozvani mali oružani list. Sa tim dokumentom u džepu mogu sa sobom da nose biber sprej ili takozvane plašljivce. To oružje doduše ne može da ispali pravi metak, ali može onaj sa gasom. A i to je opasno. Takvi meci ispaljeni iz neposredne blizine mogu imati čak i smrtonosne posledice.

Broj onih koji su nabavili takav oružani list u Nemačkoj veoma je porastao u poslednje dve godine. U januaru 2016. je skoro 301.000 ljudi posedovalo odgovarajući dokument, u decembru 2017. ih je bilo više od 557.000. Oružje za zastrašivanje i razni sprejevi se tako dobro prodaju, da ni zalihe više nisu dovoljne. I kursevi za samoodbranu su trenutno veoma dobro posećeni.

Osećaj nesigurnosti

Dina Humelshajm-Dos, sociološkinja i saradnica Maks-Plank-instituta za međunarodno krivčno pravo u Frajburgu kaže: Kad je reč o nasilju, samo mali deo Nemaca se oseća lično ugroženim u svakodnevici. Međutim, poslednje istraživanje u okviru studije European Social Survey iz 2016,  upućuje da je opšti osećaj nesigurnosti u Nemačkoj od 2014. blago porastao.

Institut za ispitivanje javnog mnjenja infratest dimap u januaru 2017. je utvrdio da su mnogi Nemci preduzeli niz mera opreza. Trećina ispitanika je navela da uveče ne odlaze u određene ulice ili na trgove. Gotovo dve trećine je navelo da radi samoodbrane sa sobom nose oružje za zastrašivanje.

Mogu li građani objektivno proceniti opasnost?

Vremensko razdoblje u kojem je intereovanje za mali oružani list poraslo, pada prilično tačno u ono razdoblje u kojem je Nemačka otvorila granice za izbeglice. Povezanost između ta dva fenomena proizlazi i iz ankete infratest dimapa. Na pitanje od koje grupe se najviše plaše, gotovo trećina je navela stranci i izbeglice. Znatno manja je druga grupa neonacisti i desničari kojih se plaši 13 odsto Nemaca.

Ipak ostaje otvoreno kako se doseljavanje odražava na osećaj sigurnosti građana, kaže Humelshajm-Dos: Po pravilu, o doseljavanju i njegovim efektima građani saznaju iz medija, ne bivajući u stanju da sami direktno mogu da procene o kakvim problemima se radi u celoj Nemačkoj. Ali naravno da se ne može isključiti da društveni razvoji - kao i migracija - vode do osećaja nesigurnosti i strahova. Da li su oni  opravdani ili ne, to je, međutim, jedno drugo pitanje.

Više oružja - više sigurnosti?

Nemci se naoružavaju. Ali da li to oružje njihovim vlasnicima garantuje veću sigurnost? Ne, objasnio je kriminolog i pravnik Artur Krojcer u julu 2017. tokom jednog izlaganja na Nemačkom fakultetu policije: U psihički ekstremnim stanjima mnogi posežu za oružjem i upucaju sebe ili druge. Da to oružje nije bilo nadohvat, ne bi došlo do nekih spontanih samoubistava ili ubistava. Pored toga, rastući broj oružja u privatnom vlasništvu truje atmosferu zajedničkog života: Nepoverenje i strahovi rastu, smanjuje se poverenje u javnu sigurnost, i potkopava se državni monopol sile, kaže Krojcer.

Zbog toga treba pod lupom imati pre svega jednu stvar - razloge za osećaj nesigurnosti Nemaca, navodi Humelshajm-Dos: Jer, osećaj nesigrunosti često nije direktno vezan za sam kriminal: Kriminal je uvek odraz socijalnih problema i zbog toga treba voditi politiku protiv kriminala, ali istovremeno više posvetiti pažnju i socijalnim brigama građana.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android