Rezultat je iznenadio i stručnjake. Već 28 godina osiguravajuće društvo R+V naručuje ispitivanje javnog mnjenja o strahovima Nemaca. I upravo ove godine, kada se na svet sručila pandemija i život okrenuo naglavačke, Nemci pokazuju manje strahova nego ikada.

Iz studije proizlazi da se drže pravila poput nošenja maske, ali istinski strah od virusa je prisutan kod vrlo malog broja ispitanih.

Takozvani indeks strahova je pao sa 39 na 37 što je najmanje otkako se ispitivanje sprovodi još od početka devedesetih.

„Mnoge brige nestaju, ljudi imaju osećaj da su problemi savladivi i da stvari drže pod kontrolom“, kaže Brigite Remštet iz osiguravajućeg društva R+V. Još do pre nekoliko godina, Nemce su u priličnoj meri morili strahovi zbog rata, terorizma, izbeglica i ekstremizma.

Studija je sprovedena u junu i julu, a oko 2.400 ljudi je odgovaralo na pitanja o najvećim strahovima u vezi sa ekonomskim i političkim stanjem i ličnim životom.

Ekonomija strašnija od korone

Samo 32 odsto (za razliku od 35 odsto prošle godine) strahuje od nekog težeg oboljenja. „Svega svaki treći ispitani strahuje da će on ili neko iz bliže okoline biti zaražen korona-virusom“, kaže Remštet. Do sličnih rezultata je i došla jedna studija koju je početkom meseca sproveo javni servis ARD.

Samo 42 odsto veruje da bi zbog globalizacije i ubuduće moglo dolaziti do pandemija ovih razmera. Remštet kaže da ih je to iznenadilo, i da Nemci danas više brinu zbog gubitka blagostanja nego zaraze.

Recesija je pred vratima. Prema procenama Vlade u Berlinu, privreda će se ove godine smanjiti za šest odsto. Takve vesti se odražavaju i na raspoloženje građana. Ekonomske brige i gubitak radnog mesta se još uvek nalaze pri samom vrhu lestvice strahova. Strah od porasta životnih troškova izrazilo je 51 odsto ispitanih.

Profesor Manfred Šmit sa Univerziteta u Hajdelbergu nije iznenađen. Ovaj politikolog već godinama savetuje R+V pri sprovođenju studije o strahovima. „Strah zbog ekonomske budućnosti je povezan sa strahom od drugog infekcijskog talasa i bojazni da bi on mogao da izazove još dublje rezove“, kaže Šmit.

Oko 40 odsto ispitanih strahuje da bi nezaposlenost mogla i dalje da raste, što je 12 odsto više nego prošle godine.

Horor iz Vašingtona

No na samom vrhu lestvice strahova ne stoji neki trend nego osoba od krvi i mesa. Čak 53 odsto ispitanih vidi kao najveću opasnost Donalda Trampa na čelu najveće svetske sile. Tramp je još i 2018. vodio na ovoj tabeli.

„Tramp spoljnom politikom stalno uzrokuje teške međunarodne napetosti“, kaže Šmit i navodi kao primer sukob s Kinom i stalne napade na Nemačku. „SAD se sve više povlače iz međunarodne saradnje.“

Osim straha od Trampa, političke teme gube na važnosti kao izvori straha. Najveći pad je zabeležen kod pitanja useljavanja. Ove godine 43 odsto ispitanih smatra da bi kod daljeg useljavanja moglo doći do porasta napetosti između migranata i Nemaca. Prošle godine je 55 odsto ispitanih gajilo ove strahove.

Istovremeno je, uprkos utisku koji bi se mogao steći zbog anti-korona protesta, poraslo poverenje u političare i njihov rad. Iako 40 odsto ljudi smatra da političari nisu kadri da obavljaju svoj posao, to je najniža vrednost u ovom stoleću.

Autori studije smatraju da to ima veze sa dobrim upravljanjem tokom pandemije.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android