Homoseksualci, lezbejke i biseksualci su i dalje diskriminisani u Nemačkoj, iako je to izričito zabranjeno Opštim zakonom o ravnopravnom tretmanu, kaže Kristine Liders, savezna poverenica za borbu protiv diskriminacije. Ređa primere: lezbejski par kojem jedan stanodavac nije hteo da iznajmi stan; muškarac koji je dobio otkaz kada se u firmi saznalo da živi sa dečkom; homoseksualni par koji je izbačen iz jednog hotelskog lobija zbog poljupca… svi ti ljudi su se javili Povereništvu za borbu protiv diskriminacije.

Takvi primeri su svakodnevni i to iako se, prema jednoj studiji, ubedljiva većina Nemaca izjašnjava za potpunu ravnopravnost heteroseskualaca i homoseksualaca. Čak 95 odsto građana smatra da je dobro što su homoseskualci zakonski zaštićeni od diskriminacije, a 83 odsto se zalaže za legalizaciju homoseksualnih brakova. Tri četvrtine smatra da homoseksualni parovi treba slobodno da usvajaju decu. Studija sa 2.000 ispitanika, koju je poručilo Povereništvo, sprovedena je krajem prošle godine.

Trenutno homoseksualci u Nemačkoj mogu ozvaničiti vezu pred matičarem, što nije jednako braku. Iz toga proizilaze iste obaveze, ali manja prava – recimo homoseksualni par ne može zajednički usvojiti dete. Takođe, nemački Osnovni zakon prepoznaje i štiti jedino pravi brak mada se u njemu ne definiše da brak mora biti zajednica žene i muškarca.

Kristine Liders ozvaničavanje veze naziva „brakom druge klase“ i kaže da Nemačka na tom polju kaska za mnogim zemljama Evrope. „Mislim da bi politici služilo na čast ukoliko se prema temi brak za sve otvori jednako kao veći deo društva“, rekla je ona za DW. Lidersova smatra da joj objavljeni rezultati ankete daju za pravo.

Odbojnost još prisutna

Istini za volju u istoj studiji se detektuju i odbojni stavovi. Tako 20 odsto Nemaca veruje da je homoseksualnost „neprirodna“. Oko 40 odsto ispitanika kaže da im je neprijatno ukoliko vide dva muškarca kako se ljube, a sličan je procenat onih kojima bi bilo neprijatno da im je ćerka lezbejka ili sin homoseksualac. Oko 27 odsto njih veruje da u nastavi i udžbenicima treba govoriti jedino o heteroseksualnim parovima.

Beate Kiper, koja je potpisala studiju, kaže da manje stereotipa imaju mlađi i obrazovaniji. Takođe, žene imaju pozitivnije stavove prema homoseksualcima od muškaraca. Uticaja ima i religija – što je neko religiozniji, to su negativniji njegovi stavovi. I to bez obzira da li je ispitanik hrišćanin, musliman, Jevrej ili Hindus.

No mogu se čuti i upozorenja da se društvena klima – sve u svemu pozitivna – može lako izmetnuti u svoju suprotnost. Tako Markus Ulrih, portparol udruženja lezbejki i homoseksualaca, kaže da debatom dominira mala, ali „opasna alijansa religijskih fundamentalista, desnih populista i antifeminističkih tvrdolinijaša“. On za DW navodi da uticaj ove „alijanse“ može porasti ukoliko ove godine na izborima u Holandiji, Francuskoj i Nemačkoj ojačaju populističke snage koje raspiruju mržnju prema manjinama.