Savita Dijana Vagner bila je 36‑godišnja Nemica iz Bona koja se dobrovoljno javila da radi klao bolničarka u ukrajinskoj vojsci. Prošla je obuku i posle toga radila na frontu pružajući pomoć ranjenima. Dana 31. januara 2024. godine poginula je u borbama kod Svatovog pokušavajući da spasi ranjene vojnike. Sahranjena je uz vojne počasti u Kijevu. 

Njena priča privukla je pažnju – nakon njene smrti, porodični arhivi i dnevnici koje je vodila na liniji fronta pretvoreni su u knjigu i medijske priče o njenim motivima i iskustvima rata. Njena majka Ursula i suprug Karl i dalje se suočavaju sa nedoumicama oko pravnog i materijalnog statusa njenog angažmana, uključujući i pitanje odštete ili podrške za porodicu nakon žrtve u ratu. 

Ovaj slučaj takođe otvara šire debate o ulozi stranih dobrovoljaca u vojnoj službi, o tome kako države tretiraju njihove porodice posle pogibije. Porodica Vagner i mnogi drugi članovi civilnih i vojnih zajednica nastavljaju da traže jasnija pravna i socijalna prava za volontere i njihove bližnje, posebno u kontekstu teških posledica rata.