Ahmad Favzi, portparol Kofija Anana, pravi odstupnicu kada izjavljuje: „Za Ananov plan nema alternative, ali on ne važi neograničeno.“

Za Favzijevog šefa, od početka je važio princip nade. „Posmatračka misija je jedina šansa za stabilizaciju Sirije“, govorio je Kofi Anan.

Sve sukobljene strane su pristale na tu misiju, koja je počela 12. aprila obustavom vatre. „Sirijska vlada je prihvatila Ananov plan i mora garantovati bezbednost i slobodu kretanja posmatračima“, ponavlja Ananov portparol.

Ali, nenaoružani Plavi šlemovi su mogli da izlaze na teren samo uz pratnju vojnika, na njih se pucalo, vozila su im demolirana, a često su se vraćali sa terena neobavljena posla. „Njihova misija je opasna, nema sumnje, ali to moramo da rizikujemo“, kaže Ahmad Favzi.

Trista nenaoružanih na 24 miliona Sirijaca koji se nalaze u građanskom ratu. Četiri miliona Libanaca u susednom Libanu štiti 15.000 naoružanih Plavih šlemova. To su brojke koje govore za sebe.

Napadi nalogodavaca

Posmatrači su u Siriji pod enormnim pritiskom sukobljenih strana, što dobro zna Timur Goksel koji već 20 godina radi za mirovne snage u Libanu: „"Obe strane pokušavaju da pridobiju posmatrače. Ali, dobro obučeni oficiri UN su Savetu bezbednosti preneli dragocene, nepristrasne i važne informacije“.

U Siriji je nedostatak volje na obe strane prekinuo je njihovu misiju, koja zvanično još uvek traje. Timur Goksel traži malo više smisla za realnost: „Misija služi svetu i Ujedinjenim nacijama da sačuvaju obraz. Ona bi mogla da stvori klimu povoljnu za pregovore, ali tada bi svet morao da prihvati i produženje života režima, što neke države neće.“

Zbog toga je Kofi Anan morao da se brani od napada svojih nalogodavaca sa Zapada. Ujedinjene nacije često nisu govorile jednim glasom. Neki su gromoglasno najavljivali činjenice kada su posmatrači na terenu bili uzdržani jer su im nedostajali jasni dokazi. Nemoguća misija koju nosi želja da se izbegne vojni sukob širih razmera.

Autori: Ulrih Lajthold / Saša Bojić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković