Već prvi protesti protiv penzione reforme vlade najavljivali su da se za predsednika predsednika Emanuela Makrona događa nešto loše. U Parizu se tog četvrtka 19. januara okupilo najmanje 80.000 ljudi, a širom zemlje između milion i dva miliona. Toliko demonstranata nije bilo više od deset godina. Ovog utorka 31. januara protesti su se nastavili.

Konstantno su se čuli povici poput: „Mi smo tu, čak i ako Makron to ne želi!“ Jer, iako vlada insistira na tome da je penziona reforma apsolutno neophodna, mnogi Francuzi su protiv tih planova. A i neki ekonomisti.

Frank Lopez Kosta bio je jedan od demonstranata u Parizu. „Ne radi se samo o penzijama – reforma dovodi u pitanje samu suštinu našeg socijalnog sistema“, kaže za DW 35-godišnji učitelj. „Vremena su ionako teška, a sad žele da nam nametnu i ovu reformu. Francuska postaje ekonomski sve liberalnija, a mi to ne želimo.“

Prema istraživanjima, raste udeo Francuza koji se, poput Lopeza Koste, protive reformama. Nedavno ih je bilo gotovo 70 odsto.

Vlada smatra da je reforma neophodna

Vlada međutim insistira na reformi i smatra da je ona hitno potrebna. „Želimo da zadržimo naš sistem plaćanja doprinosa. Ova reforma će garantovati budućnost naših penzija“, rekla je premijerka Elizabet Born Senatu sredinom januara. Za razliku od drugih zemalja kao što je npr. Nemačka, Francuska ima čist sistem plaćanja doprinosa, bez ikakvih elemenata privatnog osiguranja. Postoje opšti penzioni fondovi za zaposlene i državne službenike i 27 posebnih fondova, na primer za baletske igrače u Pariskoj operi ili policajce koji ranije odlaze u penziju.

Vlada želi da do 2030. podigne minimalnu starosnu granicu za penzionisanje sa sadašnjih 62 na 64 godine. Pored toga, da bi ostvarili pravo na punu penziju, ludi bi od 2027. morali da rade najmanje 43 godine, a ne više 42. U svakom slučaju, pravo na punu penziju ostvaruje se od 67. godine. Reforma bi garantovala raniju penziju onima koji su posebno rano počeli da rade i zadržala bi određene posebne fondove, dok bi u isto vreme ukinula druge. Makron takođe planira da podigne minimalnu penziju za oko 100 evra, na oko 1.200 evra mesečno.

Ko isplaćuje penzije državnim službenicima?

Vlada svoje argumente zasniva na izveštaju stručne komisije koju je naručila sama vlada. Shodno tome, rashodi za penzije u 2032. bi bili do 14,7 odsto BDP-a, a ne sadašnjih 13,8 procenata. Mnogi ekonomisti zato smatraju da je ispravno pooštravanje minimalne starosne granice za odlazak u penziju – pa i zbog demografskog razvoja.

„Godine 1950. četiri radnika su finansirala jednog penzionera, 2000. su bila samo dva, a 2040. će biti samo 1,3. To više neće biti održivo“, kaže Žan-Mark Danijel, profesor emeritus ekonomije na Poslovnoj školi ESCP u Parizu. „Jedini razlog zašto penzioni sistem nije u minusu je to što država, između ostalog, plaća i penzije državnim službenicima. Da to nisu uradili, nastao bi minus od 30 milijardi evra.“

S tim se slaže i ekonomista Filip Krevel, šef pariskog istraživačkog centra Cercle de l' Epargne: „Ova reforma je neophodna jer nam je potrebno više radnika za podsticaj ekonomskog rasta“, ocenjuje Krevel za DW. „U Francuskoj je stopa zaposlenosti među starijim osobama relativno niska u poređenju s drugim zemljama. Podizanje minimalne starosne granice za odlazak u penziju bi je automatski povećalo.“

Konfuzna debata između stručnjaka

Ali nisu svi ekonomisti za reforme. I, paradoksalno, protivnici se oslanjaju na isti izveštaj stručne komisije koji vlada navodi kao dokaz. U njemu se navodi da je, „u zavisnosti od političkih preferencija, sasvim legitimno i sprovesti penzionu reformu i ne sprovesti“. Uostalom, rezultati proračuna nisu pokazali da će izdaci izmaći kontroli.

Za Mišela Zemura, ekonomistu sa Pariskog univerziteta Sorbona (koji nije povezan sa kontroverznim političarem ekstremne desnice Erikom Zemurom), to je dokaz da vlada sprovodi reformu iz drugih razloga. „Naš penzioni sistem dobro funkcioniše i zato što je starosna granica za odlazak u penziju već povećana prethodnim merama“, kaže on za DW. „Vlada samo želi da izbalansira svoj budžet, jer je uglavnom dala poreske olakšice kompanijama, a sada želi da malo po malo demontira naš socijalni sistem.“

Ponosni na posao – i na penziju

Suočeni s takvim neslaganjem, Francuzi jedva da znaju šta da misle, kaže sociološkinja Danijel Linart, specijalizovana za rad. „Medijski stručnjaci zasipaju nas primerima i analizama u koje se gotovo uopšte ne razumemo“, kaže za DW Linart. „Ljudi vide da zaključak analize zavisi od ideologije stručnjaka. Ovde se radi o tome u kakvom društvu želimo da živimo – tržišno orijentisanom, u kojem preovladava zakon ili onom koje ublažava nejednakosti.“

Ljudi pritom posebno osetljivo reaguju na temu reforme penzionog sistema. „Francuzi imaju veoma poseban odnos prema poslu koji datira još iz vremena Francuske revolucije. Time je utvrđeno da svoju radnu snagu možete da prodate samo kao slobodan građanin. Rad je tako postao simbol klasne borbe i ljudi su se dugo borili za pravo na penziju u određenoj starosnoj dobi.“

Zato Francuzi ne žele tek tako da se odreknu tog prava. I zato planiraju dalje demonstracije i štrajkove.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.