„Nemoguća misija“ u Vašingtonu? Francuski predsednik Emanuel Makron zvanično je započeo državnu posetu američkom predsedniku Donaldu Trampu, a nemačka kancelarka Angela Merkel će u radnoj poseti Beloj kući boraviti u petak. To je do sada najozbiljniji evropski pokušaj da se spasi nuklearni sporazum sa Iranom – za koji je Tramp nekoliko puta rekao da je „najgori sporazum svih vremena“.

Ova nemačko-francuska „ofanziva“ je do sada najvidljiviji pokušaj da se američka vlada spreči da raskine sporazum potpisan 2015. godine. Ali i na svim drugim nivoima i iza scene, Evropljani pokušavaju da spasu sporazum.

 - pročitajte još: Trampov ultimatum

Između takozvane grupe E3, koju čine Nemačka, Francuska i Velika Britanija, i Sjedinjenih Država vode se pregovori kako bi se izašlo u susret Trampu, koji zahteva strožiji nuklearni sporazum. Sporazum u suštini predviđa da Iran odustane od obogaćivanja uranijuma, koji je pogodan za proizvodnju nuklearne bombe, ali da nuklearnu energiju može da koristi za proizvodnju struje. Zauzvrat Iranu su olabavljene ekonomske sankcije koje traju već decenijama što se smatra važnim doprinosom stabilizaciji te zemlje.

Pre samo nekoliko dana, stotine evropskih poslanika napisali su otvoreno pismo kolegama u Vašingtonu, u kojima traže da u američkom Kongresu podrže Joint Comprehensive Plan of Action (JCPOA) što je zvanično ime sporazuma o kome je reč.

Ali, sve ove akcije bi mogle da budu bezuspešne, i Tramp bi mogao da da negativnu ocenu Iranu 12. maja i pooštri sankcije – a to bi značilo kraj istorijskog sporazuma.

Pesimizam među stručnjacima

„Nažalost, ne znam nikoga u SAD ko je posebno optimističan da će olakšice sankcija biti ponovo potpisane“, rekla je Laura Holgejt, koja je do dolaska Trampa u Belu Kuću bila američka ambasadorka u Međunarodnoj agenciji za atomsku energiju (IAEA) u Beču.

IAEA, koja ima mandat da nadgleda poštovanje sporazuma, zaključila je da je Iran do sada ispunjavao svoje obaveze. Elizabet Rozenberg, nekada u Ministarstvu finansija SAD zadužena za sankcije, deli skepticizam kada je u pitanju mogućnosti da se spasi sporazum – čak i ako Evropljani uspeju da pronađu kompromisnu formulu.

Iako su diplomate EU u Vašingtonu zvanično uverene da će pregovarači naći zajednički imenitelj, iza zatvorenih vrata oni takođe izražavaju sumnju da će eventualni kompromis biti dovoljan za predsednika SAD. „Niko ne zna šta će Tramp učiniti na kraju“, kaže jedan od njih.

Slabe tačke

Tramp govori o tri „slabe tačke“ sporazuma: Teheranski program balističkog oružja, prošireni pristup IAEA iranskim objektima i klauzula (Sunset Clauses) koja reguliše kada ističu različita ograničenja koja se odnose na iranski nuklearni program. Ta klauzula je najveći kamen spoticanja kada je reč pronalaženju kompromisa, kažu američki i evropski eksperti.

Trampova administracija hoće da produži restrikcije Iranu koje bi prema sporazmu trebalo da potpuno budu ukinute do 2031. godine. Nasuprot tome, Evropljani ne žele tu ništa da menjaju, jer bi po njihovom mišljenju to značilo potpuno nove pregovore o nuklearnom sporazumu.

 - pročitajte još: „Amerikancima mora hitno da se kaže…“

Ričard Nefju, koji je savetovao Baraka Obamu prilikom pregovora sa rukovodstvom Teherana i bio zadužen za Iran u Savetu za nacionalnu bezbednost, takođe je skeptičan u pogledu nastavka nuklearnog sporazuma, između ostalog, jer dovodi u pitanje jedinstvo Evropljana.

Svi stručnjaci se slažu da je glavni problem u tome što se Donald Tramp odavno suštinski protivi sporazumu sa Iranom. Taj negativan stav je mogao biti dodatno ojačan pod uticajem novog savetnika za nacionalnu bezbednost Džona Boltona, koji je pre tri godine u jednom uvodniku napisao: „Da bi se zaustavila proizvodnja iranske nuklearne bombe, treba bombardovati Iran.“

Rozenberg kaže da tema „kraj nuklearnog sporazuma“ ima toliki značaj u Trampovoj izbornoj kampanji i njegovoj prvoj godini na položaju predsednika SAD, „da je teško zamisliti neko čarobno diplomatsko rešenje koje sporazum istovremeno gazi i ne dodiruje“.

Kako sa Trampom?

Dakle, s obzirom na Trampovo odbacivanje nuklearnog sporazuma, koji je spoljnopolitičko nasleđe njegovog prethodnika Baraka Obame, postavlja se pitanje: Šta Merkel i Makron realno mogu da urade ove sedmice u Vašingtonu da ubede Trampa da nastavi sporazum?

 - pročitajte još: Merkel u dilemi zvanoj Makron

Njihov uticaj je ograničen, kažu bivši zvaničnici američke vlade. Makron i Merkel bi trebalo da izgrade srdačan odnos sa Trampom i donesu mu ponude, savetuju američki stručnjaci. Ali na kraju krajeva, bi trebalo da objasne Trampu zašto je u interesu samih Sjedinjenih Država da sporazum opstane, kaže Holgejt.

Bivša američka ambasadorka smatra da je jedini način da to postignu sledeći: Merkel i Makron bi trebalo da Trampu jasno predoče kako bi izgledao dan nakon prekida sporazuma: „Kako može biti u interesu Sjedinjenih Država da je naš savez sa Evropljanima u ruševinama, i da rukovodstvo u Teheranu, možda više nego pre 15 godina, ima osećaj da je Iranu zaista potrebno nuklearno oružje da se brani od budućih američkih akcija?“

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android