"Sport je najlepši u udruženjima." Ovakvim i sličnim sloganima sportska udruženja vrbuju nove članove. Sport, zabava i igra bi trebalo da budu u prvom planu. Politici ovde, tako stoji u mnogim statutima organizacija, nema mesta. Ali realnost je drugačija. Mnoge desno radikalne grupe iskorišćavaju sportska udruženja za svoje ciljeve i tako ovaj segment društva, koji bi trebao da ostane apolitičan, pune negativnom energijom.
"Ugledni članovi zajednice"

Vinfride Šrajber, predsednica Službe za zaštitu ustavnog poretka istočnonemačke pokrajine Brandenburg, pozvala je na samom početku godine sportska udruženja da ne ignorišu ovaj sve očigledniji problem. "Dugo vremena nismo bili u pravu jer smo smatrali da je sport apolitičan", kaže Šbrajber. On upozorava da neonacisti "pokušavaju da utiču na rad sportskih udruženja". "Oni utiču na mlade i deluju protiv demokratije", kaže Šrajber.

Problem je u međuvremenu u tome što su neonacisti promenili taktiku. Dok se još do pre koje godine radilo o osobama uglavnom sa ivice društva sa prepoznatljivom ikonografijom (obrijani na ćelavo, specifičan način odevanja) danas neonacisti deluju drugačije. Mnogi od njih dolaze iz srednjih slojeva, uspešni su u onome čime se bave pa tako često deluju i kao sponzori sportskih udruženja. Posebno se u bezbednosnoj delatnosti mogu naći mnogi oni koji pripadaju desno radikalnom miljeu. "Povezanost takvih tvrtki opasna je jer uteruje strah u kosti", smatra Šrajber.

Novi pristup

I u svom pristupu prema članovima sportskih udruženja i potencijalnim pripadnicima neonacističke scene desni ekstremisti promenili su taktiku.

"Oni danas više ne stoje ispred sportskih dvorana i terena i vrbuju propagandom. Sada su u udruženjima pre svega sportisti", objašnjava pedagog i sociolog Anet Miler iz pokreta MBT, koji deluje u prevenciji protiv širenja neonacističkih ideja. Kao dobri sportisti su i uzor mlađim članovima udruženja, koje tako često kasnije pridobiju i za političke ideje. "Mnoge uprave sportskih društava su potpuno iznenađene kada se ispostavi da je 'onaj simpatični tip koji se dodatno angažuje u radu udruženja zapravo neonacistički agitator", kaže Miler. Ona stoga sportskim udruženjima preporučuje da se jasno u statutima odrede za demokratiju i protiv rasne i verske netrpeljivosti jer će tako borba protiv neonacista u sopstvenim redovima biti jednostavnija.

Više građanske hrabrosti

Da je problem sa uticajem neonacista na sportska udruženja prisutniji na istoku nego na zapadu zemlje, Miler vidi u različitim iskustvima građana koji su do nedavno živeli ne samo u dve različite države nego u dva različita politička sistema.

"Građanima na zapadu je ipak malo teže nešto utuviti u glavu. Oni imaju tu kulturu preispitivanja i ne dozvoljavaju da im se nešto nametne. Na istoku ta kultura otpora prema autoritetu nije toliko izražena", smatra Miler.

Vinfride Šrajber smatra da najveća odgovornost leži na upravama sportskih udruženja. "Sve više i više udruženja svesno je da se mora jasno izjasniti za demokratiju", kaže Šrajber.

Autor: Dirk Kaufman / Nenad Krajcer
Odg. urednik: J. Leon