Ako je suditi prema komešanju u redovima vlasti, Srbija bi uskoro ponovo mogla na birališta. Pojedini beogradski listovi već danima izveštavaju o sastancima vrha Naprednjaka na kojima se raspravlja o razlozima za i protiv vanrednih parlamentarnih izbora. Konačna odluka još uvek nije doneta, ali obim  vesti na tu temu, kao i izjave samog Aleksandra Vučića, navode na zaključak da je raspisivanje izbora pitanje dana.

Izbori bi se najverovatnije održali na proleće ove godine, već krajem marta ili u prvoj polovini aprila, kažu neke pretpostavke medija bliskih vlastima. To bi odgovaralo dosadašnjoj taktici Naprednjaka da opoziciji ostavi minimum vremena za pripreme kampanje ili takozvanog aktivnog bojkota.

Vanredni izbori su postali zaštitni znak naprednjačke vlasti. Vučić je pokušao da tu lošu naviku opravda nedavnom izjavom u kojoj kaže da „u martu ili aprilu ionako ulazimo u izbornu godinu“.  To bi valjda trebalo da znači da bi ovogodišnji izbori bili nešto manje vanredni ili malo više redovni.

(Ne)verovatni razlozi za izbore

Ako ostavimo po strani terminološke akrobacije, i ranije se često čulo da bi SNS mogla na izbore kako bi ojačala legitimitet i produžila sebi život na vlasti uoči konačnog raspleta kosovskog pitanja. A drugi razlog deluje kao iz domena naučne fantastike: Vučića bi da poslednji put predvodi stranku na izborima jer tobože namerava da se povuče iz politike nakon predsedničkog mandata.

Odluka o izborima, dakle, još nije konačna, ali Bojan Klačar iz CeSID-a smatra da će na kraju presuditi dva razloga: „Prvi je dinamika kosovskog raspleta. Ukoliko bude izvestan neki sporazum, mislim da će izbori biti raspisani pre toga kako bi se dobio novi mandat i da se bez opterećenja izbornim rezultatima može potpisati sporazum. Drugi razlog će biti procena vrha SNS, na osnovu rejtinga, da li čekati redovne izbore 2020. godine ili ih raspisati sada“, ocenjuje Klačar za DW.

Amerika je nedavno poručila kako nema večnost za odnose Srbije i Kosova i taj spoljni uticaj verovatno može presuditi i datum izbora. Mislim da će dosta toga oko Kosova biti jasnije i nakon predstojeće posete Beogradu ruskog predsednika Vladimira Putina, ocenjuje za DW Srbijanka Turajlić, profesorka Beogradskog univerziteta u penziji:

„Verujem da će ishod tih diplomatskih poseta tokom januara uticati na konačnu odluku da li će se ići na izbore. Moraćemo, dakle, da sačekamo da vidimo šta će ko da nam savetuje ili šta će ko da nam zapreti – hajde da budemo pošteni pa da priznamo da se mi tu ne pitamo preterano“, smatra Turajlić.

Izbori – lek za sve

Vanredni izbori su, dakle, postali lek za sve probleme u Srbiji. Ako se zatvori neka fabrika – vanredni izbori. Ako se napiše par neprijatnih tvitova po vlast – vanredni izbori. Ako opozicija traži izbore – može. Ako ih ne traži – opet može. Moglo bi se reći da je na delu nepodnošljiva lakoća raspisivanja vanrednih izbora.

„Nijedan pravi razlog za raspisivanje vanrednih izbora nije ispunjen, ali se za svaki problem koji se pojavi maše izborima kao nečim što bi jednim udarcem trebalo da otkloni sve nedoumice“, kaže Klačar. „To prosto nije dobro za demokratski proces jer stalno vanredno stanje i predizborna kampanja nisu u prirodi demokratskog društva. Ne možete svaki problem rešavati izborima.“

Sa druge strane, izborni rizici po vlast su praktično nepostojeći. Tehnologija vladanja je takva da su pobede na razne načine unapred osigurane, kaže Srbijanka Turajlić. „Prisustvujemo mehanizmu nasilja kojim se dobijaju svaki izbori. Tako se za svaki problem raspišu izbori, pošalju crni džipovi bez tablica po Srbiji, ljudi prebijaju i preti im se otkazima i kad dobije izbore onda kaže 'šta hoćete, ja sam dobio izbore'. Mislim da je pogrešno da to uopšte zovemo izborima jer je to zapravo čin Vučićevog nasilja nad građanima.“

Tokom proteklih dana svaki razgovor na temu izbora svodio se na činjenicu da će Vučić lično prelomiti da li će dati izbore. Vučić daje sve: plate, penzije, dozvole, diplome, pa zašto ne i izbore. U srpskoj javnosti se odomaćio taj termin, što nije promaklo ni Bojanu Klačaru. Izvršni direktor CESID-a napominje da je to još jedan prilog problemima demokratskog procesa u Srbiji:

„Izbori ne bi trebalo da se daju, već su oni institucija provere volje građana. A što se tiče tehnologije vlasti, činjenica je da je u ovim okolnostima mogućnost poraza SNS svedena na minimum. Kada nemate vidljivu opoziciju, njihove šanse su jako male“, ističe Klačar.

Izbori ukidaju proteste?

Raspisivanje vanrednih izbora bi se moglo posmatrati i kao manevar vlasti da se obesmisle protesti i nezadovoljni građani sklone sa ulica. Srbijanka Turajlić primećuje da „Vučića, koji želi da bude obožavani vođa, ti protesti jako nerviraju. To je istovremeno i pokušaj zamene teza: 'evo vam izbori pa posle šetajte', ali to ipak mora biti obrnuto – ljudi će šetati dok se ne izbore za normalne izbore“, kaže profesorka Turajlić.

Koji god prelomni razlozi bili, opozicioni Savez za Srbiju najavljuje bojkot tih izbora. Klačar ne misli da bi bojkot predstavljao ključni momenat u borbi za normalne izborne uslove. „Vlast ipak neće izgubiti legitimitet jer će na izbore izaći dosta stranaka koje nisu deo vladajuće koalicije. A sa druge strane, sumnjam da opozicija ima dovoljno resursa za aktivan bojkot izbora ali i za nastavak bojkota nakon izbora. Često se zaboravlja da bojkot košta više nego učešće na izborima“, upozorava Klačar.

Srbijanka Turajlić nema dileme da je bojkot neophodan, ali takođe napominje da nije u stanju da sagleda cenu bojkota po opoziciju. „Neće biti jednostavno da se građanima prenese važnost normalnih izbornih uslova, za to su potrebna i velika finansijska sredstva. U ovom trenutku je opozicija u veoma nezahvalnoj situaciji što se tiče procene da li bi trebalo bojkotovati izbore.“

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android