DW: Gospodine Planert, Vi ste pomagali ljudima iz Bihaća tokom rata. Sada pomažete migrantima koji u sve većem broju stižu u taj grad i koncentrišu se na području Unsko-sanskog kantona, u blizini hrvatske EU-granice. Zašto se lokalno stanovništvo u Bihaću – mnogi od njih su i sami bili izbjeglice – „diglo“ protiv migranata?

Dirk Planert: Zato što normalan život za stanovništvo više nije moguć i to više tako ne ide. U Bihaću trenutno živi između 40.000 i 45.000 ljudi, a migranata je, kako se procenjuje, jer nema pouzdanih podataka, između 4.000 i 6.000. U migrantskom centru Međunarodne organizacije za migracije (IOM) nema dovoljno mesta. Mnogi migranti zbog toga kampuju u napuštenim objektima ili na livadi pored kampa „Bira“. IOM se o njima ne brine, jer nisu registrovani.

U takvoj situaciji dovoljan je mali broj izgrednika ili kriminalaca pa da izazove strah među lokalnim stanovništvom. Roditelji ne smeju da puste svoje ćerke same u grad, jer je bilo napada na njih i oduzimanja mobilnih telefona. Previše je upada u kuće, pljački, nasilnih napada i obračuna noževima među samim migrantima. Građani se više ne osećaju bezbedno, svuda su izbeglice koje su kreću u grupama. Nedavno je u gradu između Avganistanaca i Iračana izbila tuča. U takvoj situaciji svi na migrante gledaju kao na rizik po bezbednost.

Građani Bihaća su mnogo učinili za izbeglice koje od 2018. dolaze u taj grad. Vremenom su dolazili u sve većem broju, a da istovremeno gradu niko nije pomogao da se zaoštrena situacija smiri. Građani se naprosto osećaju ostavljeni na cedilu – od svih. Gradonačelnik Bihaća Šuhret Fazlić mi je rekao da novac EU za izbeglice stiže u Sarajevo, a da Bihać do sada nije dobio ni cent. Bihać se dobro snalazio s manjim brojem izbeglica, a sada se građani osećaju kao da se želi da im se oduzme njihov grad.

Migranti se veoma žale na rad IOM. Zbog čega?

IOM ne radi dobro svoj posao. Snabdevanje migranata hranom u njihovom kampu funkcioniše, mada se oni žale da je hrana navodno loša i da je nema dovoljno. Migrantski kamp „Bira“ može da primi 3.200 ljudi. Svi oni, kojima nije obezbeđen smeštaj od strane IOM, jer kapaciteti nisu dovoljni, ne dobijaju od IOM ništa. Lokalni Crveni krst im deli lanč-pakete, ali to nije dovoljno. IOM plaća zakupninu za kontejnere u kojima oni žive. Ti kontejneri su smešteni u fabričkoj hali, za koju se isto tako plaća kirija.

Stavite se u njihovu situaciju. Tu nema vazduha, temperatura prelazi 30 stepeni. U kampu „Bira“ nema ničega čime bi ti ljudi mogli da se bave: ni TV-a, ni mogućnosti za sport, niti časova jezika. Oni su tu mesecima i smrtno se dosađuju. I naravno da idu u grad i svojim ponašanjem i napadima dovode pod pritisak lokalno stanovništvo. Situacija je kao i u ratu: EU odvraća pogled kao da to sve ne postoji. Bihać je ponovo prepušten sam sebi. A kome da građani veruju? IOM-u, Ujedinjenim nacijama? I u ratu su bili ostavljeni na cedilu.

Grad Bihać je, uprkos protivljenju IOM i Evropske unije, izmestio jedan deo migranata na lokaciju Vučjak. Šta je tu sporno?

Zato što je neljudski smeštati ljude na bivšu deponiju smeća. Ljudi koji u blizini imaju vikendice, kažu da iz zemlje isparava metan i da se u blizini nalaze stara minska polja. Međutim, da gradske vlasti nisu reagovale i da nisu pre par dana preselili deo migranata iz Bihaća koji pri IOM nisu registrovani, situacija bi još više eskalirala. Vlada u Bihaću donela je odluku da izmesti nezbrinute migrante na lokaciju bivše deponije smeća Vučjak pošto niko nije reagovao – ni EU, ni vlasti BiH.

Zbog čega je situacija proteklih dana eskalirala?

Prethodnog petka sprovedene su racije u praznim kućama u kojima je bilo oko 300 izbeglica. Povređena su četiri policajca i morali su da budu prebačeni u bolnicu. Potom je više stotina izbeglica preseljeno u „novi kamp“ Vučjak. Bio sam tamo tog dana i video nekoliko cisterni sa vodom i tri šatora. Nije bilo sanitetskog osoblja, niti humanitarnih organizacija. U jednom trenutku stiglo je policijsko vozilo. Iz automobila je izbačen jedan mlad čovek koji se tresao. Vrištao je od bolova. Policijsko vozilo se udaljilo.

Energično sam zatražio od drugih policajaca da pozovu hitnu pomoć, koja je nakon pola sata došla. Dok sam se bavio čovekom koji je bio u životnoj opasnosti – pretpostavljam da se radilo o upali slepog creva – dao sam jednom od prisutnih migranata moju tašnu s novcem, dokumentima, fotografskom opremom i ključem od auta, da je čuva. On je mogao da pobegne- ali nije. Naravno da među hiljadama migranata ima i kriminalaca koji prave probleme, ali većina njih to nije.

Koji je razlog za tako pojačan priliv migranata i izbeglica u Bihać i Usko-sanski kanton? Da li je moguće da izbeglice nesmetano ulaze u Bosnu? Vi stalno razgovarate sa migrantima. Šta oni kažu?

Granice EU su zatvorene i samo mali broj migranata uspeva da ih pređe. Međutim, izbeglice se i iz drugih zemalja Balkana šalju u Bosnu. I svejedno gde migranti pređu granicu BiH, usmeravaju ih ka Bihaću – to je ono što mi oni sami u razgovoru potvrđuju. Ne znam šta se dešava na granici sa Srbijom, jer tamo nisam bio. Prema pričama migranata, izgleda da je tu granicu veoma lako preći. I u nedelju ujutro stiglo je 100 novih migranata. Autobusi se zaustavljaju pre ulaska u Bihać, daleko od grada. Tu iskrcavaju migrante da ne bi bili vraćeni. Ostatak puta do grada moraju da pređu pešice.

Sve je više tvrdnji da hrvatski policajci vraćaju u Bihać i one migrante koji u Hrvatsku nisu ušli iz Bosne. Ima li u tome istine?

Ovde sam upoznao migrante koji su uspeli da dođu čak do Slovenije. Onda su uhvaćeni, ubačeni u autobuse i policijska vozila i na kraju predati hrvatskoj policiji. Ona ih je potom odvela na granicu sa Bosnom i oterala u pravcu Kladuše i Bihaća. To predstavlja kršenje EU-zakona, jer izbeglice imaju pravo da na području EU podnesu zahtev za azil. Taj zakon međutim postoji samo na papiru. Hrvatska policija tu odrađuje prljav posao za EU.

Šta rade vlasti u Sarajevu?

Zapravo ništa, za razliku od lokalnih vlasti u Bihaću koje su omogućile jednom broju izbegličke dece da idu u školu i uključile ih u muzičke i slične projekte. Ali, odakle tako malom gradu novac kojim bi se zbrinjavale i izdržavale izbeglice na tako dug vremenski period? Slanjem izbeglica na lokaciju Vučjak, vlasti Bihaća u petak su poslale nedvosmislen signal: granica EU je od bivše deponija smeća udaljena svega pet kilometara.

EU i IOM su međutim kritikovali potez vlasti Bihaća da izbeglice prebace na lokaciju Vučjak…

Jedan saradnik IOM, odnosno UN, oglasio se preko jednog bosanskog onlajn-portala i zatražio od vlasti Bihaća da odmah omogući migrantima koji su prebačeni na bivšu deponiju smeća da se vrate u grad. On je naravno u pravu. Ali mene to podseća na situaciju tokom rata u BiH: UN priča, ali ne radi ništa. IOM je odavno trebalo da podigne pravi kamp za migrante, to je na kraju krajeva njihov posao. EU sada hoće da pošalje paket od 13 miliona evra navodno za novi migrantski centar u Bihaću. Kada će on biti gotov i kako će sve to da funkcioniše ako znamo da je korupcija velika? Saznao sam da IOM ima 100 kontejnera koji stoje u Sarajevu. Nisam ih video, ali su mi to rekli lokalni novinari. Zašto se ti kontejneri ne prebace u Bihać izvan grada i ne napravi se normalno izbegličko naselje gdje ljudi ne bi, kad izađu iz kontejnera, bili u fabričkoj hali, nego na vazduhu?

Da li se migrantska kriza koristi kako bi još više destablizovala zemlju?

Da, jer se dozvolilo da do nje dođe. To se htelo. Migranti znače novac. Uvek na njima neko zarađuje, a uz to se takva situacija koristi i u političke svrhe.

Kako bi Nemačka i EU mogle da pomognu u smirivanju situacije sa migrantskom krizom u BiH?

Migranti bi morali da se podele po gradovima, kako unutar BiH, tako i unutar EU, i onda ne bi bilo problema. Ne sme se dozvoliti da sav teret bude prebačen na jedan grad i da situacija tako eskalira. Ali, tu se ne radi isključivo o ljudskim pravima, već i o glasovima birača i opštem neraspoloženju prema migrantima koje je u Nemačkoj izazvala Alternativa za Nemačku (AfD). Sredstva EU namenjena migrantima moraju se slati tamo gde se migranti nalaze, a ne u Sarajevo. A EU daje novac bez kontrole toga na šta se on troši.

Dirk Planert je nemački radio i TV-novinar, koji je od 1993. do ’95. dostavljao humanitarnu pomoć građanima Bihaća. Nakon izbijanja migrantske krize u Bosni, Planert nastavlja svoj humanitarni rad i pomaže humanitarnoj organizaciji iz Bihaća pod nazivom „Udruženje građana Solidarnost“ u zbrinjavanju izbeglica i migranata.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android